“Kada je Cila objavljena u Izraelu pokojni predsednik Šimon Peres mi je napisao pismo na tri strane, poredeći ovaj roman sa Anom Karenjinom, Madam Bovari i Ledi Četerli. Cilu je nazvao “kraljicom života” jer je umela da živi i bila osećajna i nesalomiva. Mislim da je njen karakter dao snagu i ovoj knjizi”, zaključila je Judit Kacir, izraelska spisateljica. Tokom boravka u Srbiji ona je pred beogradskom publikom, u Ustanovi kulture Parobord, predstavila svoje delo koje je napisala oslanjajući se na memoare svoje prabake i dnevnik njenog ljubavnika, a kasnije i muža, Hanana. Porodična saga prepliće se sa pričom o stvaranju Izraela kroz perspektivu jedne hrabre i odlučne žene.

Pored autorke, u razgovoru o knjizi učestvovali su i Zoran Hamović, glavni urednik Izadavčkog preduzeća Clio, Filip David, književnik, Miroljub Stojanović, filmski i književni kritičar, a prevod sa hebrejskog poveren je Dušici Stojanović Čvorić, koja je prevela i sam roman.

Pozdravnu reč održala je Njena Ekselencija Alona Fišer Kam, Ambasadorka Izraela u Srbiji. Ona se zahvalila Izdavačkom preduzeću Clio na saradnji, istakavši da prevod romana Cila doprinosi misiji Ambasade Izraela da omogući susret srpske i izraelske kulture. Ambasadorka je naglasila da je ponosna na feminističke glasove u izraelskoj književnosti, što se ne odnosi samo na autorku romana, već i na junakinje.

Zoran Hamović skrenuo je pažnju na izvaredan prevod Dušice Stojanović Čvorić, izrazivši zadovoljstvo što je ovo delo na srpski jezik prvedeno neposredno sa hebrejskog. Uz nadu da će ovakvih poduhvata u budućnosti biti više, on je istakao da vam velika knjižvna dela uvek pružaju i neprocenjivu informaciju o kulturi iz koje dolaze.

Filip David napomenuo je kako je ovo već drugi put u toku jednog meseca da razgovaramo o izraelskoj književnosti, čija je izrazita predstavnica Judit Kacir. On je prisutne upoznao sa statusom hebrejskog jezika koji svi svetski lingvisti drže za pravo čudo – od jezika koji je gotovo izumro ponovo je postao govorni i pisani jezik upravo zahvaljujući osnivanju Izraela. David je ukazao i na to da se Cila oslanja na dugu tradiciju porodičnih saga u izraelskoj književnosti, ali da joj bogata dokumentacija na kojoj je nastala, u vidu memoara, dnevnika, fotografija i razgovora, daje neponovljivost. “Ko hoće da sazna šta je Izrael, kako se stvarao i kako su pojedinci učestvovali u tome, sve to može pronaći u ovom romanu”, zaključio je.                                                                                 

Miroljub Stojanović istakao je da je izraelska književna scena jedna od najdinamičnijih, najkvalitetnijih i najrespektabilnijih na svetu, naročito kada je reč o stvaralaštvu žena. Sama Cila predstavlja delo izvanredne koherencije i jednostavnosti, ali začudne i fascinantne kompleksnosti. Ne postoje ritmički i naratvni padovi, što je i zasluga prevodioca. Trijumf spoja imaginacije i faktografije, to je knjiga u kojoj srećemo veliki broj istorijskih ličnosti sa odlučujućom ulogom u osnivanju i razvoju Izarela. Knjiga govori o problemima nastanka mlade države bez ikakve nacionalističke euforije; ona govori o kulturi dijaloga i pomirenja.

Prisutnima se na hebrejskom obratila i Judit Kacir, koja je sa publikom podelila sećanja na svoju prabaku, ali i na to kako je došla do njenih beležaka. “Bila sam veoma potresena kada sam pročitala njene memoare – rođena je u jednom selu, nije išla u školu, majka ju je naučila da piše, otišla je u Odesu, udala se za momka samo zbog toga što je dozvolila da je on poljubi, pred samu svadbu doživela je pogrom u Odesi, odlučila je da se preseli u Izrael i da tamo gradi nov život. Imala je petoro dece sa svojim mužem, u Gaderi je upoznala Hanana koji je bio devet godina mlađi i u koga se zaljubila. Sve vreme je osećala krivicu što živi takvim životom.” Ona je takođe govorila i o svojim stvaralačkim nedoumicama – dvadeset godina je pokušavala da od materijala koji joj je poveren napiše delo fikcije, kako bi najzad uvidela da ništa nije uverljivije od same stvarnosti.

Roman Cila predstavljen je i pred novosadskom publikom dan ranije, a autorka se susrela i sa učenicima XIII beogradske gimnazije.  Cila je njen prvi roman preveden na srpski jezik.


Vezane knjige:
CILA
Vaš komentar (sva polja su obavezna, vaša e-mail adresa neće biti vidljiva na sajtu)
CAPTCHA Image
Datum: 07.12.2016.

Datum: 29.11.2016.

Naši partneri
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu Narodno pozoriste RS Beogradsko dramsko pozorište Bitef teatar Nova iskra Muzej Republike Srpske Akademija umetnosti Muzejsko duštvo Srbije Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske