Objavljena
EVROPSKA KRAJNJA DESNICA 1945 - 2018.
Jovo Bakić

 

Uznemirujuća studija o prošlosti i pretnjama zajedničkoj evropskoj budućnosti! Sve o evropskom fašizmu, populizmu, rasizmu, o pogubnosti onog što raste! Prvo MI, a sa drugima po kratkom postupku! Kome su sada potrebni autoritarnost, nacionalizam, ksenofobija?  Kako i zašto je reč fašizam postala neizostavna u našem svakodnevnom životu?

Knjižarska cena 2640 RSD
Cena 2112 RSD

Tagovi:

Knjiga je svestrana uporedna analiza istorijata, društvenih uslova, ideologije i prakse savremene krajnje desnice od kraja Drugog svetskog rata do danas u evropskim državama (izuzev poslesocijalističkih). Dok se u prvim državama desnica može pratiti od 1945, u potonjim je prisutna tek od 1990-te i pokazuje drugačiji razvoj. U dvadesetak sistematski raščlanjenih poglavlja analizirano je stanje krajnje desnice u glavnim zapadnoevropskim zemljama: Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Španiji, Grčkoj Portugaliji, Švajcarskoj, Holandiji, Finskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Irskoj. Izlaganje materijala nije eklektično nego je analitički komparativno. Istorično, odmereno i solidno je dokumentovano novom primarnom građom i istraživanjima iz engleske i nemačke literature. Pouzdano snalaženje u izboru ključnih pojmova i definisanje višeslojnog teorijskog okvira uštedeli su piscu rasipanje napora i lutanje u redukovanju složenosti i nepreglednosti istraživane problematike. Jasnim pojmovnim razlikovanjem populizma od demagogije i ksenofobije, zatim razdvajanjem ekstremne i radikalne desnice u okviru krajnje desnice izgrađen je pouzdan klasifikacijski okvir odnosno povučene su nužne granice uporedivosti krajnjih desnica u raznim zemljama. Uverljivo je objašnjen složeni spoj trenda opšteg slabljenja kritičnosti prema radikalnoj desnici nakon sloma evropskog socijalizma u različitim državnim kontekstima i jasno su prepoznati raznovrsni spletovi konkretnih uslova razvoja krajnje desnice.

Knjiga je odlična iz više razloga. Prvo, reč je o pojmovno i teorijski informisanoj studiji o važnoj društvenoj i političkoj pojavi u savremenoj Evropi. Pokrivena pojmovna i teorijska literatura je neposredno relevantna i veoma široka, a različiti relevantni pojmovi i teorijski argumenti su detaljno i smisleno obrazloženi – što govori da je reč o pažljivom akademskom piscu (naglašavam to samo zato što je to danas retkost, ne samo u malim i zapuštenim državama). Drugo, empirijska analiza je veoma detaljna – gotovo sveobuhvatna kada je reč o krajnjoj desnici u Zapadnoj Evropi – i zasnovana na širokoj sekundarnoj literaturi, naročito kada je reč o ideologiji i delovanju ovih stranaka, ali i širem istorijskom kontekstu i bitnim elementima iz biografija ključnih učesnika; dakle, čitaoci imaju priliku da se upoznaju sa ključnim elementima ovog problema u različitim zemljama Zapadne Evrope. Treće, knjiga je dobro strukturisana i napisana jasnim i razumljivim jezikom, što olakšava razumevanje složenih pojmova, pristupa, kao i konkretnih događaja i političkog delovanja ključnih učesnika. 

dr Nebojša Vladisavljević

Predgovor

1.Teorijsko-metodološki okvir istraživanja
1.1. Levica i desnica
1.1.1. Antropološke pretpostavke prostorno-saznajne podele
1.1.2. Istorijsko poreklo ideološke podele na levicu i desnicu
1.1.3. Formalističko ili instrumentalno (funkcionalističko) poimanje podele na levicu i desnicu
1.1.4. Sadržinski ili strukturni pristup levici i desnici
1.2. Krajnja desnica: ekstremni i radikalni desničari. Demagogija ili populizam?
1.2.1. Kriza kapitalizma i predstavničke demokratije; radikalna desnica i populizam
1.2.2. Populizam kao „ideologija“
1.2.3. Populizam kao „politička strategija“
1.2.4. Populizam kao „politički stil“
1.2.5. Demagogija ili populizam?
1.3. Nekolike napomene o uporedno-istorijskom pristupu krajnjojdesnici u starim evropskim kapitalističkim oligarhijama

2.Od ekstremne ka radikalnoj desnici
2.1. Nacionalni front Francuske: idealni tip postepenog prelaza ekstremne desnice u radikalnu 
2.1.1. Nova desnica (Nouvelle Droite)
2.1.2. Nacionalni front (Front National) – prva uspešna stranka krajnje desnice u Evropi nakon II svetskog rata
2.1.3. Osnovne karakteristike ideologije Nacionalnog fronta
2.1.4. Marin Le Pen – od ekstremne ka radikalnoj desnici?
2.1.5. Društvena struktura glasača Nacionalnog fronta
2.2. Flamanski blok (interes) i valonski Nacionalni front: (ne)uspešno ugledanje na Nacionalni front Francuske
2.2.1. Ekstremna ili radikalna desnica?
2.3. Slobodarska partija Austrije (Freiheitliche Partei Österreichs): krajnji desničari i neoliberali zajedno jašu
2.4. Švedski demokrati: nordijski zakasneli ekstremno‑desničarski izuzetak na putu ka radikalnoj desnici
2.5. Italijanski socijalni pokret: od ekstremne desnice ka konzervatizmu

3.Desničarska radikalizacija neoliberala
3.1. Liga (za sever) (Lega Nord) – od neoliberalne padanske do neoliberalne italijanske ksenofobije i nacionalizma
3.2. Nordijski naprednjaci: idealni tip desničarske radikalizacije neoliberala
3.3. „Liberalizam straha“ kao izvorište radikalizovane desnice u Nizozemskoj
3.3.1. Antifašistička kulturna hegemonija i neuspeh desničarskih ekstremista
3.3.2. Lista Pima Fortajna (Lijst Pim Fortuyn) i Partija za slobodu (Partij voor de Vrijheid) Herta Vildersa
3.4. Švajcarska narodna partija: spoj seljačkog parohijalnog konzervatizma i neoliberalizma kao izvorište radikalno‑desničarskog preobražaja
4.Konzervatizam i radikalna desnica
4.1. (Pravi) Finci: antielitizam i autoritarni ksenofobični nacionalizam
4.2. Konzervatizam: mamuze i uzde britanskoj krajnjoj desnici
4.2.1. Konzervativna brana ekstremnoj desnici
4.2.2. Torijevske mamuze i uzde radikalnoj desnici: UKIP – ksenofobični britanski nacionalizam i antielitizam

5.Izuzeci u razvoju radikalne desnice
5.1. Krajnja desnica u Nemačkoj – nacističko nasleđe kao prepreka izbornom proboju ili kako prevariti „borbenu demokratiju“?
5.1.1. Društveno-istorijski kontekst javljanja nemačke krajnje desnice posle poraza nacizma
5.1.2. Nacionaldemokratska partija Nemačke (NPD) i Nemačko narodno jedinstvo (DVU)
5.1.3. Borba ekstremnih desničara za kulturnu hegemoniju
5.1.4. Neue Rechte
5.1.5. Republikanci – prvi pokušaj političkog otklona od ekstremne ka radikalnoj desnici
5.1.6. Alternativa za Nemačku (AfD) – prva uspešna radikalno‑desničarska stranka Nemačke?
5.2. Nit je zora nit je zlatna: izborno uspešna neonacistička stranka
5.3. Španija, Portugal i Irska – izuzeci od evropske „patološke normalnosti“?

Zaključak

Izvori

Literatura

European Far-Right 1945-2018

Indeks

Jovo Bakić:

Sociolog, rođen 1970. u Beogradu gde s kraćim prekidima živi od 1985. godine. Živeo je i u Nišu, Prizrenu, Sarajevu, Podgorici. Stručno se usavršavao na Univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na Univerzitetu Masačusets u Amherstu. U okviru programa CEEPUS predavao je na Karlovom univerzitetu u Pragu.
Napisao je dve obimne monografije: Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači (2011), kao i Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941 (2004). Uz pomenuto, objavio je i tridesetak kraćih studija na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku u naučnoj periodici i zbornicima naučnih radova.
Zainteresovan je za istorijsku sociologiju politike i sociologiju saznanja, a posebno za analizu i kritiku ideologija, teorije nacije i nacionalizma, bivšu Jugoslaviju i njene države-naslednice.

Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-7102-606-2
Težina knjige: 950.00
Dimenzije knjige: 21x14
Broj strana: 668
Povez: tvrdi povez sa omotnicom
Pismo: latinica
Likovno rešenje korica: Dušan Šević
Datum: 30.10.2019.

Datum: 26.09.2019.

Datum: 22.09.2019.

Datum: 20.09.2019.

Datum: 10.09.2019.

Datum: 29.08.2019.

Datum: 25.08.2019.

Datum: 24.08.2019.

Datum: 24.08.2019.

Datum: 20.08.2019.

Datum: 11.08.2019.

Datum: 11.08.2019.

Datum: 10.08.2019.

Datum: 09.08.2019.

Datum: 09.08.2019.

Datum: 07.08.2019.

Datum: 06.08.2019.

Datum: 06.08.2019.

Datum: 04.08.2019.

Datum: 01.08.2019.

Datum: 28.07.2019.

Datum: 28.07.2019.

Datum: 22.07.2019.

Datum: 22.07.2019.

Datum: 11.07.2019.
Kao Äitalac, pribojavao sam se loÅ¡ijeg a nadao ipak neÄem boljem... Å ta nije dovoljno dobro? Nazvati siledžijom jednog zapadnog politiÄara aktivnog ponajviÅ¡e u devedesetima proÅ¡log veka i prvim godinama novog mileniuma, koji je slovio za leviÄara, sasvim je opravdano. Osim ako to ne uÄinite na kraju - fusnote. To deluje kao dobri stari trik danaÅ¡njih "progresivnih" autora kada žele da pokažu da nisu jednostrani... BakiÄ krajnju desnicu o kojoj piÅ¡e smeÅ¡ta u kontekst, ako je tako moguÄe reÄi, nje same. To, oÄigledno, nije dovoljno. Pitanje koje muÄi same zapadnjake: da li je njihova civilizacija inherentno, eufemistiÄki reÄeno, krajnje desna neÅ¡to je na Å¡ta BakiÄ stalno aludira, ali ne i viÅ¡e od toga. PriliÄno je jasno Å¡ta bi BakiÄ rekao kada bi ga neko o tome pitao, pa, prema tome, ostaje nedovoljno jasno zaÅ¡to o tome nije i otvoreno pisao. SliÄno je u BakiÄevoj knjizi i sa relacijama krajnje desnice i onoga Å¡to obiÄno nazivamo zapadno(evropsko)m umetnoÅ¡Äu, a te veze su bile, a i ostale jake, koliko god mejnstrim ukazivao da je drugaÄije. S tim u vezi, BakiÄev outburst spram irske mitomanije zvuÄi viÅ¡e zabavno nego zanimljivo i ubedljivo, ako se ima u vidu da je BakiÄ zaobiÅ¡ao mnogo toga Å¡to je, barem, podjednako bitno. (BakiÄ, ako se ne varam, preÄutkuje veze britanskog njuvejva i krajnje desnice. Joy Division i Siouxsie and the Banshees priliÄno su egzemplarni u tom pogledu, a teÅ¡ko da su manje zanimljivi od nekih priliÄno opskurnih britanskih karaktera o kojima BakiÄ piÅ¡e. Nije BakiÄ jedini koji kao da izbegava da razbija iluzije o popularnoj kulturi. Skrewdriver je, doduÅ¡e, pomenuo, ali to kao da je opet ona fora da-ne-ispadne-da-nisam-pisao-o-tome.) I tako dalje... 3/5 :)
Datum: 08.07.2019.

Datum: 01.07.2019.

Datum: 30.06.2019.

Datum: 29.05.2019.

Datum: 18.05.2019.

Datum: 17.05.2019.

Vaš komentar (sva polja su obavezna, vaša e-mail adresa neće biti vidljiva na sajtu)
CAPTCHA Image
Slične teme
Naši partneri
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu Narodno pozoriste RS Beogradsko dramsko pozorište Bitef teatar Nova iskra Muzej Republike Srpske Akademija umetnosti Muzejsko duštvo Srbije Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske