Priča o večitom ljudskom snu da je bolji svet moguć. Utopija, zemlja Nedođija, kako je Tomas Mor  1551. nazvao državu čiju ekonomiju, ustav, urbanizam, odnose među građanima i detalje svakodnevice opisuje u delu istog imena. Reč utopija postigla je neverovatan i neprolazan uspeh, do danas ostajući sinonim za neizvodljivo, nedostižno ali uvek sanjano.

Asocirajući na devičanske obale nepoznatih svetova, u renesansi i kasnije ustalila se kao pojam ali imala i brojna različita tumačenja kroz milenarističke pokrete, političke projekte koji su težili da izmene društvo, da ga poboljšaju ili bar njegove mane učine manje vidljivim.

Tomas Mor opisuje svoje srećno ostrvo Utopiju u vreme kad je Zapad bio na početku ekspanzije ka Novom svetu. U religioznoj toleranciji stanovnika Utopije traži smirenje velikog duhovnog razdora Zapada između katoličke vere i lojlanosti engleskom kralju Henriku Osmom.

Socijalne mere koje su preduzeli Tjudori u Engleskoj u 16. veku ne duguju ništa utopistima, ali nam se danas, sa velike istorijske distance, upravo tako čini. No sudbina samog autora Utopije poništila je mogućnost realizacije sna o toleranciji, a principijelnost jednog čoveka samo je potvrdila rigidnost ustrojstva društva.

Knjiga Istorija utopije Žana Servijea bavi se idejom idealnog društva u različitim epohama, od antike do danas. Nisu mogli biti zaobiđeni Sen Simon, Marks, Prudon, milenarizam...kao ni istorijski primeri pokušaja i delimično realizovanih društvenih eksperimenata u skladu sa ovom idejom. Da li se ona uvek izvrgavala u svoju suprotnost teza je sa kojom Servije polemiše. 

Žan Servije:

Vodeći evropski etnolog i redovni profesor na Fakultetu književnosti i društvenih nauka u Monpeljeu i u Školi arhitekture u Parizu. Najveći deo svojih istraživanja posvetio je berberskoj zajednici.

Vera Pavlović: