Knjiga Staše Babić Metaarheologija – ogled o uslovima znanja o prošlosti spada u red najvažnijih novijih knjiga u srpskoj arheologiji, a ravnopravno stoji rame uz rame s elitnim knjigama iz oblasti teorijske arheologije u svetu. Njena važnost za srpsku kulturu i nauku je višestruka. Pre svega za arheološku zajednicu kojoj ukazuje na mogućnosti prevazilaženja epistemološke hipohondrije i teorijskog i metodološkog zakrčenja puteva, što su problemi čitave discipline, ne samo u Srbiji, već i globalno. S druge strane, pročitana kako valja, ona će i široj kulturnoj, naučnoj i intelektualnoj javnosti konačno objasniti čime se to arheologija bavi, te razbiti zablude da arheolozi iskopavaju stare lonce i zakopano blago, već naprotiv ubedljivo pokazati da oni proizvode znanje o prošlosti. A to znanje nije antikvarski luksuz već je, da parafraziramo Stašu Babić, od vitalnog značaja za našu sadašnjost, za dinamično društvo i za nas same, danas i ovde.

Predgovor
1. Znanje o znanju
Imenovanje nepoznatog
Kako znamo da (ne) znamo
Poverenje u razum
Pobijanjem ili revolucijom do naučnog znanja?
Kolektivno znanje.
Na (marginalnom) stajalištu

2. Znanje o prošlosti
Mesta u vremenu
Objasniti ili razumeti?
Narativi o prošlosti
Čitanje materijalne kulture
„Od predmeta do teksta“

3. Arheološko znanje
Granice prošlosti
Od teksta do predmeta
Kontradikcije dominacije
Nazad u maticu
Arheologija sadašnjosti
Funkcija ili značenje
Opredmećivanje kulture
Zone razmene

4. Znanje i praksa
Ulazak u polje
Obredi prelaza
Promene koloseka
„Hibridizacija“
Kolektiv na Balkanu

Staša Babić:

Vanredni profesor arheologije antičke Grčke na odeljenju za arheologiju beogradskog Filozofskog fakulteta. Pored niza stručnih radova, objavila je i tri monografije: Poglavarstvo i polis – Starije gvozdeno doba centralnog Balkana i grčki svet (2004), The Archeology of Identity, Approaches to gender, age, status, ethnicity and religion (koautori M. Diaz Andreau, S. J. Lucy, D. Edwards, 2005) i Grci i drugi – antička percepcija i percepcija antike (2008).