U vreme nacizma, pre i tokom Drugog svetskog rata, Hildebrand Gurlit sakupio je ogromno umetničko blago, pre svega radove koji su dobili pečat „izopačene umetnosti“ ali i dela klasika. U amanet je – kao najveću tajnu - celu svoju ogromnu kolekciju poverio sinu Kornelijusu na čuvanje. I sin je, odista, brižljivo, duže od pola veka, imao jedinu životnu opsesiju: kako da skriva od javnosti više od hiljadu nagomilanih slika, crteža i grafika najeminentnijih umetnika - Libermana i Manea, Direra i Tuluz-Lotreka, Pikasa i Derena, Šagala i Monea, Sezana i Renoara, Munka i Diksa, Kirhnera i Klea, Kokoške i Engra... i mnogih drugih.
Gotovo slučajno otkriće skrivenog umetničkog blaga pre nekoliko godina u Minhenu izazvalo je lavinu pitanja na koja nastoje da pruže adekvatne odgovore armija državnih ustanova i privatnih pravnika, advokata, boraca za ljudska prava i istraživača žrtava Holokausta, zastupnika ostarelog, nemoćnog i poremećenog, sada već pokojnog Kornelijusa,
Nije reč samo o Gurlitu, već o načelnim pitanjima otimanja ili pod pritiskom prodavanih remek dela u bescenje, što su koristili i mnogi drugi kolekcionari, među njima i Pegi Gugenhajm, kada je u Parizu, neposredno pred nemačku okupaciju, stvarala svoju dragocenu zbirku.
U vezi s tim knjiga Ketrin Hikli postavlja niz moralnih i etičkih pitanja, raskrinkava puteve lažne denacifikacije, ističe dileme oko prihvatanja ili odbijanja ponuđenog legata Kornelijusa Gurlita Muzeju u Bernu i istovremeno ukazuje na organizovanje posebnih institucija u Nemačkoj, koja i dalje priznaje da snosi nacionalnu odgovornost za počinjene nacističke zločine, uključujući i pljačkanje umetničkih dela pre svega od Jevreja.

1. Dva jahača na plaži
2. Varvarska umetnost
3. Ostrvo slobodne misli
4. Nagodbe s nečastivim
5. Preživeti pakao
6. Tajne i laži
7. Mračno nasledstvo
8. Prodaja plena
9. Tužilac iz Augsburga
10. Svet je ostao bez daha
11. Kasna pravda Balet za Bern

Epilog
Bibliografija
Indeks

Ketrin Hikli:

Britanska novinarka iz oblasti umetnosti i kulture. Nastanjena je u Berlinu, gde živi od 1999. godine. Diplomirala je francuski i nemački jezik na Londonskom univerzitetu 1989. godine i sledeću godinu provela kao predavač na Univerzitetu u Haleu, u Istočnoj Njemačkoj. Tamo je bila svedok pada Berlinskog zida o čemu je objavila svoj prvi članak u Tajmsu. Radila je kao reporter u Budimpešti i kao novinar Švajcarskog internacionalnog radija, preselila se u Bon odakle je izveštavala za Blumberg njuz. Prelazi u redakciju kulture 2005. godine i počinje da prati napore naslednika jevrejskih kolekcionara da pronađu i nadoknade opljačkanu zaostavštinu. Otkrila je priču o slici Kamila Pisaroa koju je oteo Gestapo i opisala pravnu bitku koju su vodile porodice povodom srednjovekovnog crkvenog blaga u berlinskom muzeju. Profesionalno se posvetila kulturnom nasleđu i oblastima u kojima se ukrštaju zakon, politika, umetnost, istorija i identitet.

Ksenija Todorović: