Kako nastaju muzeji i kako se formiraju kolekcije, šta je potrebno znati da bi projekat novog muzeja ili rekonstrukcija starog zdanja bila funkcionalna, na koje se istorijske modele u tom smislu treba ugledati, a na koje ne, kako se stvara muzejska publika...

Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovor možete naći u ovoj knjizi, nastaloj većim delom na osnovu usmenih ekspozea direktora svetskih muzeja okupljenih na simpozijumu „Produkcija, čuvanje i protok savremene umetnosti“. Poznato je da istorija muzeja počinje od davnina, da je pojam muzeja potekao iz prinčeve gordosti – svoje privatne odaje otvorio je za narod da bi im se ovaj divio. Ovaj pojam, ovaj običaj, razvijao se kroz vreme, socijalizovao se i na neki način postao mesto specifičnog povezivanja članova zajednice, idući dotle da predstavlja vrednosti samog društva.

Muzej je zapravo mesto po izboru kolekcionara, ali postaje i mesto po izboru posetioca. Pošto mu je dopušteno da u njega uđe i da ga razgleda, posetilac uspostavlja vezu sa svojim domaćinom, onim koji je naručivao dela od umetnika, koji ih je kupovao, sakupio i čuvao.

Akile Bonito Oliva:

Kritičar i istoričar umetnosti, poznat kao tvorac teorije transavangarde; autor je velikog broja tekstova i organizator mnogih izložbi, te se smatra velikim poznavaocem moderne umetnosti s kraja XX veka. Neka od njegovih dela su: Transa­vangu­ardia Ita­li­a­na (1980), Nu­o­ve tra­me dell’arte (1985), Lezi­o­ni di ana­to­mia il corpo dell’arte (1995).

Milena Marjanović: