Posle Oktobarske revolucije brojni ruski umetnici emigrirali su u Kraljevinu SHS i doneli svoje narodne i zabavne pesme, koje su u srpskoj prestonici ubrzo postale veoma popularne. Srećna okolnost je bila ta da je u to vreme (od 1920.) u Beogradu već postojala velika i uticajna (najveća tada na Balkanu) izdavačka kuća Muzikalije Jovana Frajta, koja je u svoj projekat Narodna izdanja (Edition populaire) uvrstila objavljivanje te dragocene ruske, a uskoro i naše, muzičke baštine. Jovan Frajt (češki muzičar koji od 1903. živi i deluje u Beogradu kao violinista, dirigent, kompozitor i izdavač), vlasnik te izdavačke kuće, ostvaruje saradnju sa dvoje „naših“ Rusa koji su svoju umetničku karijeru izgradili u srpskoj prestonici ostavši joj verni do kraja svojih života, a to su: poznata interpretatorka ruskih i ciganskih romansi Olga Jančevecka (Brest-Litovsk,1890 – Beograd, 1978) i kompozitor i prevodilac Sergej Strahov (Moskva, 1901–Beograd,1945). U nevelik broj notnih izdanja ruskih narodnih pesama Frajt uključuje i rusku popularnu (zabavnu) muziku koju objavljuje uglavnom u vidu manjih albuma što je praktikovao i kada su bile posredi npr. makedonske, slovenačke ili dalmatinske narodne i popularne pesme.

Frajt je već u prvoj godini (1920.) svog izdavaštva objavio dve ruske pesme i to u sopstvenom aranžmanu za glas i klavir: Hrizanteme i Oči čarne (EF33), a sledeće i romancu Vihažu (EF127). Najveći broj ruskih pesama Jovan Frajt je objavio 1935. godine (oko 17). Među njima su i dve najpoznatije: Crveni sarafan (EF 744)  i Dve gitare (EF 744). Ova izdanja ruskih popularnih pesama za nas imaju istorijski značaj. Ona s jedne strane upotpunjuje sliku sveokupnog doprinosa ruskih emigranata na polju naše muzičke umetnosti između dva rata. S druge strane ona su pored domaćih izdanja američkih i nemačkihih autora popularne muzike bila treća dominantna, a specifična komponenta koja je uticala na formiranje i razvoj žanra popularne (šlagerske) muzike u Srbiji.

U trećoj svesci iz serije Muzika beogradskih kafana, salona i klubova, naslovljenoj Večernji zvon sabrano je 37 ruskih narodnih i popularnih melodija.

1. Dve gitare EF 744

2. Srveni sarafan EF 744

3. Ja pamtim dan  EF 722

4. Husari EF 722

5. Ej Uhnjem (Burlaci) EF 722

6. Čuperak (Čubčik) EF 722

7. Hrizanteme EF 33

8. Oči čarne EF 33 

9. Život je lep MN (Strahov) 113 

10. Doviđenja MN (strahov) 176

11. Svi smo bili mladi MN (Strahov) 176

12 Oči tvoje zelene MN 68

13 Zemljo moja MN 91

14. Kaćuša MN 238

15. Kraj vatre MN 136

16. Evo, zadnja već mi je ta banka EF 774

17. Pesma o trgovcu EF 774

18. Teško mi je zaboravit tebe MN 86

19. Devetnaest vam je leta MN

20. Zaboraviću tebe još sutra MN 133

21. Ja se sećam MN 133

22. Skitnica MN (Strahov) 105

23. Idem šumom MN (Strahov) 105

24. Hajd zbogom moje novo selo EF 684

25. Hajd, brže hajd, moj konju EF 684

26. Ne teraj konje EF 684

27. Dvanaest razbojnika EF 684

28. U kovačnici EF 667

29. Zora svane i osvane EF 667

30. Trojka EF 667

31. Niz široke stare Volge EF 667

32. Kazačok EF 667

33. Vihažu EF 127 

34. Večernji zvon EF 655 

Hristina Medić:

Diplomirala je muzikologiju i radila kao muzički urednik Trećeg programa Radio Beograda. Dugo godina bila je stalni muzički kritičar Politike. Sada je urednik biblioteke Ars musica i časopisa Muzički talas. Potiče iz porodice u kojoj se više generacija bavilo muzikom. Poslednjih godina istražuje obimnu arhivsku građu koja joj je pripala kao nasledniku porodice Frajt.Rezultat tog istraživanja su dve notne sveske (izbor starogradskih pesama i modernih igara) iz albuma Jovana Frajta (u pripremi je i treća sveska sa ruskim narodnim i popularnim pesmama) kao i serija diskova Naši Česi i Kompozitori u više lica.