U redakciji IP Clio održana je konferencija za novinare povodom predstavljanja novih naslova iz edicije ImagoPsihologija dobrote Salmana Ahtara i Tkač snova Dauvea Draisme.

Novinare je prvo pozdravio Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio, istakavši da edicija Imago možda jeste najmlađa, ali se zato veoma brzo razvija. i sve lakše nalazi put do svojih čitalaca, kako u Srbiji, tako i u regiounu. Broj naslova koji je do sada u njoj objavljen možda nije veliki (27), ali zato uspeva da zadovolji potrebe stručne jeavnosti, kao i drugih čitalaca koji se interesuju za fenomene iz oblasti psihologije. Najavivši nove naslove iz ove edicije, Hamović je skrenuo pažnju na popularnost njihovih autora, Salmana Ahtara i Dauvea Draisme, budući da je reč o profesorima koji tokom cele godine drže predavanja širom sveta.

Reč je preuzeo Aleksandar Dimitrijević, urednik edicije Imago, koji se u konferenciju uključio posredstvom Skajpa. On je prisutne podsetio na neke prethodne naslove iz ove edicije, izrazivši nadu da će ona do proleća stići do svog tridesetog naslova. Obrazlažući zašto je predložio objavljivanje knjige Psihologija dobrote  na srpskom jeziku, naveo je dva razloga. Prvi razlog je bio uverenje da okruženju koje je operećeno lošim vestima i pritiskom svakodnevice treba ponuditi nešto drugačije. Ova knjiga je tu da nas podseti kako postoje drugi kvaliteti, drugačiji način života  i kako možemo da vratimo entuzijazam u svoju svakodnevicu. Drugi razlog je inherentni pesimizam koji postoji u psihoanalizi. Psihoanaliza je, posebno u Frojdovo doba, bila vrlo mračna, zastupajući stanovište da dobrota ne postoji. Salman Ahtar je prvi psihoanalitičar koji se zapitao koje su to pozitivne osobine kod ljudi. U ovoj knjizi on na zanimljiv i duhovit način piše o kliničkim situacijama, približavajući tako svet psihoanalize i ljudima kojima on nije blizak.

O knjizi Tkač snovai detaljnije je govorio Žarko Trebješanin, recenzent i autor pogovora. Pre toga se i on osvrnuo na ediciju Imago, istakavši da ona donosi knjige u koje čitaoci imaju poverenja zato što one ne nude laka rešenja. Sem toga, ti naslovi imaju i autorski pečat - napisali su ih stručnjaci koji su pronašli pravi način da psihologiju približe i ljudima koji nisu nužno stručnjaci u toj oblasti. Vrativši se na temu snova, Trebješanin ih je najšire definisao kao neku vrstu mentalne aktivnosti tokom spavanja. Još od davnina, nastavio je on, postojala su dva smera tumačenja snova – racionalistički i duhovni, a danas se često susrećemo sa izopačenim izdancima ove dveju struja. Nakon što je predstavio kratku istoriju tumačenja snova, od drevnih kultura, pa do savremenih istraživanja, on je napomenuo kao je Dauve Draisma, autor knjige Tkač snova, u ovu oblast uneo novinu jer je ovoj oblasti pokušao da pristupi na krajnje naučni način. Bez ambicija da osmisli novu teoriju tumačenja snova, on polazi od tipičnih snova – kao što su oni o nagosti, ispitima, letenju, te proročanski, erotski i snovi straha – i pokušava da ih poveže sa okolnostima u kojima ih ljudi sanjaju. Snove o ispitu, na primer, čovek sanja u onim životnim situacijama kada sumnja da ima dovoljno snage da savlada neki problem. San o položenom ispitu ga tada hrabri. Trebješanin je napomenuo da tipični snovi nisu isti u svim kulturama – njihov sadržaj zavisi od vrednosti do kojih određena kultura drži. Draisma u svom pristupu ovoj temi polazi od neke konkretne situacije, uvlači čitaoca u problem, a nakon toga ga objašnjava i analizira i, umesto da ponudi lake odgovore, on daje oprezne zaključke, otvarajući nova pitanja kao teme za istraživanje.

U nastavku konferencije novinari su imali prilike da postave pitanja, iz čega se razvila diskusija ne samo o temamo o kojima je reč u knjigama, već i o stanju savremenog čoveka, rastrzanog između zahteva da se rukovodi razumom i potrebe da nađe izraz za svoju iracionalnu stranu.


Vezane knjige:
TKAČ SNOVA
PSIHOLOGIJA DOBROTE
Vaš komentar (sva polja su obavezna, vaša e-mail adresa neće biti vidljiva na sajtu)
CAPTCHA Image
Datum: 20.09.2016.

Naši partneri
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu Narodno pozoriste RS Beogradsko dramsko pozorište Bitef teatar Nova iskra Muzej Republike Srpske Akademija umetnosti Muzejsko duštvo Srbije Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske