Tokom aprila započeta je predizborna čitalačka kampanja Biranje pod moranje u gradovima Srbije. Kampanja se oslanja na naslove iz edicije Gral, ali predstavlja razgovore o tome kako pravimo svoje čitalačke izbore i da li smo u njima suvereni. Povod za kampanju bio je serijal razgovora održanih u galeriji New Moment u Beogradu krajem februara, kada se pokazalo da teme uticaja književnosti na društveni život i stvaranje zdravog književnog ambijenta imaju javni značaj, te da za ovakvim razgovorima postoji potreba i van prestonice.

Kampanja je počela razgovorom u Kreativnom centru Gradskog pozorišta u Bečeju. Domaćini su bili direktor pozorišta Zdravko Petrović i Žarka Svirčev, profesorka književnosti, a u razgovoru su učestvovali Ljubica Arsić, književnica, Vule Žurić, književnik i Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio. U uvodnom delu Hamović je predstavio projekat i obrazložio zbog čega se opredelio da upravo pisci govore formiranju čitalačkih navika, a potom su Ljubica Arsić i Vule Žurić govorili o tome koliko su za njih čitanje i čitalački izbor bili važni za spisateljsku delatnost. Usledio je razgovor u koji se uključila i publika, za koju je najinteresantnija tema bila izbor školske lektire, posebno one srednjoškolske, to jest, da li je dobro što taj izbor podrazumeva uglavnom klasike, ili je potrebno uključiti i dela savremene književnosti. U odgovoru na ovu dilemu sagovornici su se složili da je preporučljivo poći od kanona jer se tako postavlja temelj koji čitaocima kasnije daje mogućnost da prave dobre čitalačke izbore. Ceo razgovor zabeležila je i lokalna televizija, što je omogućilo i Bečejcima koji nisu bili u prilici da dođu da čuju i pojedinačne izjave učesnika, ali i da pogledaju ceo razgovor. Najzainteresovaniji pojedinci nastavili su druženje sa učesnicima u obližnjem kafeu.

Kampanja se nastavila u Novoj Varoši, u biblioteci Jovan Tomić, maloj po broju zaposlenih, ali ne i po broju čitalaca koji su se odazvali pozivu. Među publikom je bilo mnogo kompetentnih za razgovor o temama kampanje, ako ne po profesiji, onda svakako po svom čitalačkom iskustvu, interesovanju i načinu promišljanja problema. Gospodinu Hamoviću u ovoj poseti pridružili su se književnici Vule Žurić i Muharem Bazdulj, a u ulozi moderatora bio je Nikola Bjelić, saradnik biblioteke i predavač na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Sagovornici su pohvalili trud organizatora da okupi ovakvu publiku, uz komentar Vuleta Žurića da se među knjigama uvek oseća bezbedno. Učesnici su jedan segment razgovora posvetili ediciji Gral koja će uskoro obeležiti dvadeset godina postojanja, pa su se osvrnuli na svoje omiljene naslove, kao što su Zavera budala, Platforma ili Bez daha. Škole su ponovo bile tema koja podjegnako intrigira i publiku i sagovornike, koji su se složili u utisku da nije svejedno šta deca čitaju, te da je od velike važnosti kakav izbor prave i oni i njihovi profesori. Istaknuta je i važnost bibliotekara u pravljenju ovog izbora. Još jedna od tema bila je i moć književnosti da menja svet u današnje vreme. U vezi sa tim, Muharem Bazdulj dao je nekoliko upečatljivih primera kako je književnost u 19. veku doslovno menjala svet.

Narednog dana razgovor je natavljen u biblioteci Vuk Karadžić u Prijepolju, gde su se učesnici susreli sa nešto stručnijom publikom. Ispred ove ustanove prisutne su pozdravile bibliotekar savetnik Hadija Kriještorac i direktorka Sadija Hodžić. Budući da biblioteka raspolaže bogatim fondom knjiga objavljenih u ediciji Gral, tamo su sagovornike dočekali čitaoci koji dobro poznaju ove naslove. Stoga je i fokus razgovora bio na komentarisanju ovih romana, kao i na isticanju dugoročne saradnje IP Clio i biblioteke u Prijepolju. Najčešći komentari iz publike ticali su se toga kako su ovakvi razgovori veoma korisni, te da je dobro što se održavaju i u drugim gradovima Srbije, ali da treba da nastoje da uključe i mlađu publiku. 

Poslednji aprilski susret u okviru predizborne čitalačke kampanje Biranje pod moranje održan je u biblioteci Danilo Kiš u Vrbasu. Sa prisutnima su razgovarali Gojko Božović, glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag, i Zoran Hamović, glavni urednik Izdavačkog preduzeća Clio. Ispred biblioteke Danilo Kiš publiku je pozdravio Branisla Zubović, programski urednik ove ustanove.

Teme o kojima se najviše razgovaralo bile su nedostatak relevantne kritike, književne, kao i one društvene, mladi kao čitalačka publika, te uloga obrazovnog sistema i ustanova kulture u formiranju mladih kao čitalaca. Pošavši od napomene Branislava Zubovića da se čitalac stvara na dečjem odeljenju biblioteke, Zoran Hamović je primetio da su upravo bibliotekari oni koji bi trebalo da usmeravaju čitalačke navike i ukus. Obrazovanje danas pre svega od nastavnika zahteva da poznaje jezik i medije koji su bliski mladima. To ne znači da se od knjiga kao izvora znanja odustaje, već da se priznaje postojanje drugih izvora. Odgovorivši na komentar iz publike da nam danas nedostaje relevantna kritika, Hamović je istakao da je potreba za kritičkom rezonancom zapravo potreba za osloncem u formiranju sopstvenog mišljenja. Da bi postojala dobra kritika, mora postojati javni interes koji ona brani. Danas se kritika svodi na PR tekstove, što nas uvodi u nepovratan proces gde loši pisci stvaraju loše čitaoce, a loši čitaoci, opet, loše pisce. Književnost bi trebalo da bude dovoljno moćna, da ne bismo mislili kako je sve što je važno napisano u novinama, zaključio je Hamović.

Osvrnuvši se na naziv čitalačke kampanje, Gojko Božović je ukazao na sklonost ka opsesiji biranjem kod savremenog čoveka. Ova opsesija često prerasta u tiraniju izbora, budući da imamo vrlo malo informacija o onome što biramo, pa ima smisla zapitati se da li je izbor stvarno naš. Kada je reč o čitalačkom izboru, primetio je Gojković, ljudi najviše čitaju ono što se najviše reklamira, pa smo tako došli u situaciju da se jedan stvaralački čin svodi na proizvod, a proizvod na marketing. Ovo otežava pronalaženje dobre knjige, one koja odgovara na autentične potrebe pojedinca. Ako ljudi ne čitaju dobre knjige, oni ne samo da osiromašuju svoje znanje, već im je uskraćen i pristup informacijama od javnog značaja. Odlika je istinskih pisaca, završio je Gojković, da izražavaju svoj pogled na svet, a ne da se prilagođavaju trendovima. Upravo to je ono što književnost čini prostorom slobode i daje joj moć da uzdrma naše poglede na svet.

 

Kampanja će se nastaviti i tokom maja u drugim gradovima, poput Bora i Pirota.


Vezane knjige:
DOLI SITI
OTIĆI ĆU JEDNOG DANA NE REKAVŠI SVE
SINOVI ISTOGA OCA
BEZ KORENA
UGRAĐIVANJE STRAHA
ZALUDNOST ŽIVLJENJA
Vaš komentar (sva polja su obavezna, vaša e-mail adresa neće biti vidljiva na sajtu)
CAPTCHA Image
Datum: 05.07.2016.

Datum: 13.06.2016.

Datum: 23.05.2016.

Datum: 12.05.2016.

Datum: 01.05.2016.

Datum: 27.04.2016.

Naši partneri
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu Narodno pozoriste RS Beogradsko dramsko pozorište Bitef teatar Nova iskra Muzej Republike Srpske Akademija umetnosti Muzejsko duštvo Srbije Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske