Priča o "dva sina istog oca", bolna i povremeno očajnički bezizlazna, ali često vesela i autoironična, predstavljena je s izuzetnom delikatnošću emocija i vrlo retkom stilskom i narativnom trezvenošću.
Potražite elektronsko izdanje romana SINOVI ISTOGA OCA
Tagovi:
Romana Petri plete priču o dva sina istoga oca – braći po krvi, ali u svemu ostalom potpuno različitim i često suprotstavljenim – projektujući je na široku i slojevitu podlogu čitave jedne porodične sage. Osim dvojice braće, Đermana i Emilija, protagonisti priče su dve majke, babe i dede, Đovanijev otac, bizaran i nestalan, i, premda tek u naznakama, bezbrojne devojke u koje se on zaljubljuje i koje se zaljubljuju u njega. Priča, bolna i povremeno očajnički bezizlazna, ali često vesela i autoironična, predstavljena je s izuzetnom delikatnošću emocija i vrlo retkom stilskom i narativnom trezvenošću. Čak je i pozitivan rasplet antagonističkog odnosa, koji bi mogao da izgleda kao kompromisno rešenje čitave priče, rešen brzim i intenzivnim potezima i jednom velikom istinom, kako psihološkom tako i ljudskom. Reč je o snažnom i dobrom romanu napisanom nesvakidašnjim književnim umećem, prilično retkim danas, izvan svake utvrđene pripovedačke tradicije.
Đermano i Emilio sreću se posle dugo godina ćutanja. Različiti su, spaja ih jedino nezadovoljena ljubav prema ocu Đovaniju, moćnom, strastvenom i egocentričnom, koji je napustio Đermanovu majku jer je njegova nova devojka čekala dete, Emilija. I nju je ubrzo ostavio kao i sve druge žene u svom životu. Premda je uvek bio očev miljenik, Đermano nikada nije oprostio mlađem bratu što je bio razlog razlaza njegovih roditelja. Emilio, koji je rastao znajući da nije željeno dete, uvek je, uzaludno, tražio naklonost oca i brata. U toku nekoliko dana koje će provesti zajedno, stari bes i porodične veze izbiće ne površinu poput vulkana.
Sinovi istoga oca, prikaz romana, Violeta Stojmenović
Romana Petri:
Kritičari je smatraju jednim od vodećih pisaca savremene italijanske književnosti. Do sada je objavila trinaest naslova, uključujući nekoliko romana i zbirki kratkih priča. Pored pisanja bavi se izdavaštvom, prevođenjem i književnom kritikom, a svoje kolumne objavljuje u nekoliko nacionalnih časopisa. Među mnogim prestižnim nagradama i priznanjima, Romana Petri dobitnica je nagrada Premio Mondello, Rapallo-Carige, Palmi i Premio Fenice Europa. Bila je u užem izboru za nagradu Premio Strega 1998. i 2013. godine. Prevodi njenih knjiga objavljeni su u Francuskoj, Engleskoj, Americi, Nemačkoj, Holandiji i Portugaliji. Živi na relaciji Rim-Lisabon.
ISBN: 978-86-7102-494-5
Težina knjige: 435.00
Dimenzije knjige: 19,5 x 12,5
Broj strana: 375
Povez: tvrdi povez sa omotnicom
Pismo: latinica
Likovni urednik: Svetlana Volic
21.12.2015.: O KREATIVNOJ EVROPI
22.02.2016.: BIRANJE POD MORANJE
26.02.2016.: ELEKTRONSKA IZDANJA
01.03.2016.: ZAVRŠENA PREDIZBORNA ČITALAČKA KONVENCIJA BIRANJE POD MORANJE
13.04.2016.: BIRANJE POD MORANJE U GRADOVIMA SRBIJE
25.04.2016.: PRVI KRUG ČITALAČKE KAMPANJE BIRANJE POD MORANJE
30.06.2016.: ZAVRŠEN PROLEĆNI CIKLUS ČITALAČKE KAMPANJE BIRANJE POD MORANJE
Elizabet Vasiljević:
Diplomirala je italijanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodilac je brojnih naslova sa italijanskog na srpski jezik, među kojima se izdvajaju: Ostrvo dana pređašnjeg, Umberto Eko (Plato, 1995), Nezaboravak, Suzana Tamaro (Clio, 1996), Spisi o moralu, Umberto Eko (Paideia, 1998), Slapovi zaborava, Fabricio Rondolino (Clio, 1999), Potonuli i spaseni, Primo Levi (Clio, 2001), Crni anđeo, Antonio Tabuki (Rad, 2002), Televizija ide u rat, Enio Remondino (Clio, 2002), Svakim časom sve je manje vremena, Antonio Tabuki (zajedno sa Anom Srbinović, Plato, 2003), Zar je to čovek, Primo Levi (Paideia, 2005), Beskrajni vijak, Ernesto Franko (Clio, 2006), Kosmikomike, stare i nove, Italo Kalvino (zajedno sa Anom Srbinović, Paideia, 2008). Dobitnica je više nagrada za svoje prevode: „Miloš N. Đurić“ (1995), Italijanska nacionalna nagrada za prevođenje (2001) Ministarstva kulture Republike Italije i Odlikovanje Predsednika Republike Italije (2003) za poseban doprinos u prevođenju italijanske književnosti i građenju kulturnih veza između Srbije i Italije.
Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Živi i radi u Beogradu.
