Iz knjige JEZIK NOVIH MEDIJA, 26.05.2015.

Šta su to no­vi me­di­ji? Po­če­tak od­go­vo­ra na ovo pi­ta­nje mo­že­mo da po­tra­ži­mo u po­pi­su ka­te­go­ri­ja ko­je se pod tim ime­nom naj­če­šće po­ja­vlju­ju u po­pu­lar­noj štam­pi: in­ter­net, veb-lo­ka­ci­je, ra­ču­nar­ski mul­ti­me­di­ji, vi­deo-igre, CD-ROM i DVD, vir­tu­el­na stvar­nost. Da li je to sve što ob­u­hva­ta na­ziv no­vi me­di­ji?

Šta je sa te­le­vi­zij­skim pro­gra­mi­ma sni­mlje­nim di­gi­tal­nom teh­ni­kom i iz­mon­ti­ra­nih na ra­ču­nar­skim rad­nim sta­ni­ca­ma? Ili šta je sa du­go­me­tra­žnim fil­mo­vi­ma ko­ji ko­ri­ste 3D ani­ma­ci­ju i di­gi­tal­no kom­po­no­va­nje? Da li i to spa­da u no­ve me­di­je? A šta da ra­di­mo sa sli­ka­ma i tek­stu­al­no-sli­kov­nim kom­po­zi­ci­ja­ma – fo­to­gra­fi­ja­ma, ilu­stra­ci­ja­ma, pre­lo­mi­ma – ko­ji su stvo­re­ni na ra­ču­na­ri­ma a on­da štam­pa­ni na pa­pi­ru? Gde da se za­u­sta­vi­mo?

Kao što mo­že­mo vi­de­ti iz ovih pri­me­ra, po­pu­lar­no shva­ta­nje no­vih me­di­ja iz­jed­na­ča­va ih sa ko­ri­šće­njem ra­ču­na­ra za di­stri­bu­ci­ju i pri­ka­zi­va­nje pre ne­go za pro­iz­vod­nju. Shod­no to­me, tek­sto­vi ko­ji se do­bi­ja­ju pre­ko ra­ču­na­ra (veb-lo­ka­ci­je i elek­tron­ske knji­ge) sma­tra­ju se no­vim me­di­ji­ma, ali ne i tek­sto­vi na pa­pi­ru. Slič­no to­me, fo­to­gra­fi­je ko­je se na­la­ze na CD-ROM-u i za či­je gle­da­nje je neo­p­ho­dan ra­ču­nar sma­tra­ju se no­vim me­di­ji­ma, ali ne i iste te fo­to­ga­fi­je štam­pa­ne u ne­koj knji­zi.
         
Mo­že­mo li da pri­hva­ti­mo ova­kvo od­re­đe­nje? Uko­li­ko že­li­mo da shva­ti­mo uti­caj po­ja­ve ra­ču­na­ra na ce­lo­kup­nu kul­tu­ru, ono je, po mom mi­šlje­nju, su­vi­še ogra­ni­ča­va­ju­će. Ne­ma raz­lo­ga da se ra­ču­nar is­ti­če kao ma­ši­na za pri­ka­zi­va­nje i di­stri­bu­ci­ju me­di­ja, a ne i kao in­stru­ment za nji­ho­vu pro­iz­vod­nju ili po­hra­ni­va­nje. Svi ti ob­li­ci mo­gu da pro­me­ne po­sto­je­će je­zi­ke kul­tu­re. I svi, isto ta­ko, mo­gu da osta­ve kul­tu­ru ona­kvom ka­kva je­ste.

Me­đu­tim, ovaj po­sled­nji sce­na­rio ma­lo je ve­ro­va­tan. Mno­go je ve­ro­vat­ni­je da se na­la­zi­mo u si­tu­a­ci­ji slič­noj onoj iz če­tr­na­e­stog i de­vet­na­e­stog ve­ka, ka­da su štam­par­ska pre­sa i fo­to­gra­fi­ja iz­vr­ši­le re­vo­lu­ci­o­nar­ni uti­caj na raz­voj mo­der­ne umet­no­sti i kul­tu­re, to jest da se da­nas na­la­zi­mo usred re­vo­lu­ci­je no­vih me­di­ja – po­mak ce­lo­kup­ne kul­tu­re ka ra­ču­nar­ski po­sre­do­va­nim ob­li­ci­ma pro­iz­vod­nje, di­stri­bu­ci­je i ko­mu­ni­ka­ci­je. Mo­glo bi se re­ći da je ova no­va re­vo­lu­ci­ja te­melj­ni­ja od pret­hod­nih i da mi tek po­či­nje­mo da za­pa­ža­mo nje­ne pr­ve re­zul­ta­te.

Uvo­đe­nje štam­par­ske pre­se do­ta­klo je sa­mo je­dan ste­pen kul­tur­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja – di­stri­bu­ci­ju me­di­ja. Na sli­čan na­čin uvo­đe­nje fo­to­gra­fi­je uti­ca­lo je sa­mo na je­dan vid kul­tur­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja – na ne­po­kret­ne sli­ke. Na­su­prot to­me, ra­ču­nar­ska me­dij­ska re­vo­lu­ci­ja uti­če na sve ste­pe­ne ko­mu­ni­ka­ci­ja, uklju­ču­ju­ći akvi­zi­ci­ju, ma­ni­pu­la­ci­ju, me­mo­ri­sa­nje i di­stri­bu­ci­ju; isto ta­ko, ona po­ga­đa sve vr­ste me­di­ju­ma – tek­sto­ve, ne­po­kret­ne sli­ke, po­kret­ne sli­ke, zvuk i pro­stor­ne kon­struk­ci­je.

          Ka­ko da za­poč­ne­mo ma­pi­ra­nje po­sle­di­ca ovog te­melj­nog po­ma­ka? Na ko­ji na­čin ko­ri­šće­nje ra­ču­na­ra za stva­ra­nje, za­pi­si­va­nje, me­mo­ri­sa­nje i di­stri­bu­i­ra­nje me­di­ja uti­če da oni po­sta­ju „no­vi“?

          U odelj­ku „Me­di­ji i ra­ču­nar­stvo“ po­ka­zu­jem ka­ko su no­vi me­di­ji re­zul­tat sta­pa­nja dva odvo­je­na isto­rij­ska pu­ta: ra­ču­nar­stva i me­dij­skih teh­no­lo­gi­ja. Oba za­po­či­nju 1830. go­di­ne sa Be­bi­džo­vom ana­li­tič­kom ma­ši­nom i Da­ge­ro­vom da­ge­ro­ti­pi­jom. Sre­di­nom dva­de­se­tog ve­ka raz­vi­jen je mo­der­ni di­gi­tal­ni ra­ču­nar ko­ji je mo­gao efi­ka­sni­je da iz­vo­di pro­ra­ču­ne nu­me­rič­kih po­da­ta­ka; taj raz­voj osla­njao se na broj­ne ta­bu­la­to­re i ra­čun­ske ma­ši­ne ko­je su od po­čet­ka ve­ka obi­la­to ko­ri­sti­le ko­mer­ci­jal­ne kom­pa­ni­je i dr­žav­ne usta­no­ve.

Upo­re­do sa tim ra­đa­ju se i mo­der­ne me­dij­ske teh­no­lo­gi­je, ko­je omo­gu­ću­ju me­mo­ri­sa­nje sli­ka, se­kven­ci sli­ka, zvu­ko­va i tek­sto­va na ra­znim ma­te­ri­jal­nim pod­lo­ga­ma – fo­to­graf­skim plo­ča­ma, film­skoj tra­ci, gra­mo­fon­skim plo­ča­ma, itd.

Šta bi mo­gla da bu­de sin­te­za ovih dve­ju isto­ri­ja? Pre­tva­ra­nje svih tih po­sto­je­ćih me­di­ja u nu­me­rič­ke po­dat­ke po­mo­ću ra­ču­na­ra. Re­zul­tat su no­vi me­di­ji – gra­fi­ke, po­kret­ne sli­ke, zvu­ci, ob­li­ci, pro­sto­ri i tek­sto­vi ko­ji se sa­da mo­gu ob­ra­đi­va­ti ra­ču­na­rom: to jest oni su sa­da sa­mo još je­dan niz ra­ču­nar­skih po­da­ta­ka.

U odelj­ku „Prin­ci­pi no­vih me­di­ja“ raz­ma­tram ključ­ne po­sle­di­ce ovog no­vog po­lo­ža­ja me­di­ja. Ume­sto da se usme­rim na po­zna­te ka­te­go­ri­je kao što su in­ter­ak­tiv­nost i hi­per­me­di­ji, ja pred­la­žem nov spi­sak. Ovaj spi­sak svo­di sve prin­ci­pe no­vih me­di­ja na sa­mo pet – nu­me­rič­ka pred­sta­va, mo­du­lar­nost, auto­ma­ti­za­ci­ja, pro­men­lji­vost i kul­tur­no tan­sko­di­ra­nje.

U po­sled­njem odelj­ku „Šta ni­su no­vi me­di­ji?“ na­bra­jam ne­ke dru­ge prin­ci­pe ko­ji se če­sto pri­pi­su­ju no­vim me­di­ji­ma. Pri tom, uka­zu­jem na to da se ti prin­ci­pi već mo­gu vi­de­ti na de­lu u sta­ri­jim kul­tur­nim ob­li­ci­ma i me­dij­skim teh­no­lo­gi­ja­ma, kao što je film, i da, pre­ma to­me, ni­su do­volj­ni da bi omo­gu­ći­li raz­li­ko­va­nje no­vih me­di­ja od sta­rih.

Lev Manovič, Jezik novih medija


Na knjigu JEZIK NOVIH MEDIJA možete se pretplatiti ovde, ili nam se javiti na forum@clio.rs

 


Vezane knjige:
JEZIK NOVIH MEDIJA
Vaš komentar (sva polja su obavezna, vaša e-mail adresa neće biti vidljiva na sajtu)
CAPTCHA Image
Naši partneri
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu Narodno pozoriste RS Beogradsko dramsko pozorište Bitef teatar Nova iskra Muzej Republike Srpske Akademija umetnosti Muzejsko duštvo Srbije Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske