Objavljena
TELO I DRUŠTVO
Piter Braun
Prevela sa engleskog Marina Adamović Kulenović

Autor ispituje kako teološki pogledi na seksualnost i telo u isto vreme odražavaju i oblikuju odnose između muškaraca i žena, rimske aristokratije i robova, ljudi u braku i onih u celibatu. Zasnovano na suptilnoj istorijskoj analizi najvažnijih pisaca ranog hrišćanstva, ovo istraživanje nam pruža novu sliku asketizma i njegove uloge u društvu.

Knjižarska cena 1870 RSD
Cena 1496 RSD

Tagovi:  istorijadruštvoseksualnostteologijaantikatelo
Prvi put objavljena 1988. knjiga  Telo i društvo je revolucionarno delo kulturne i socijalne istorije ranog srednjovekovlja. Reč je o suptilnoj studiji braka i seksualnosti ranih hrišćana antičkog Sredozemlja i Bliskog istoka. Pokušavajući da pronikne u strukture mentaliteta i shvatanja o temeljnim pitanjima koja je sebi postavljao pojedinac, ali i društvena zajednica, Piter Braun istražuje kako je nascentno hrišćanstvo oblikovalo svakodnevni život, načine na koje je nametalo praksu seksualnog odricanja - apstinencije, celibata i doživotne nevinosti, na kraju, pokušava da ponikne u veze između doživljaja tela  u hrišćanskim krugovima i različitih socijalnih struktura dominantnih u društvu tokom prvih pet vekova hrišćanstva. 
Telo i društvo ispituje kako teološki pogledi na seksualnost i telo u isto vreme odražavaju i oblikuju odnose između muškaraca i žena, rimske aristokratije i robova, ljudi u braku i onih u celibatu. Zasnovano na suptilnoj istorijskoj analizi najvažnijih pisaca ranog hrišćanstva, Braunovo istraživanje pruža nam novu sliku asketizma i njegove uloge u društvu, kao i pokreta presudnih za duhovno oblikovanje pojedinca, poput  mučeništva i proročke prakse, gnostičkog duhovno vođstva. Braunova knjiga vodi nas do objašnjenja mnogih pojava u društvu i u krilu same crkve, poput promiskuiteta ili shvatanja o braku u različitim sredinama sredozemnog sveta. Za srpsku publiku prevedeno je novo, dopunjeno izdanje ovod značajnog dela, u kojem se Braun osvrće na prihvaćenost svog rada u naučnoj zajednici.
 

 

Predgovor
Uvod

Deo prvi. Od Pavla do Antonija

1. Telo i grad
2. Od apostola do apologete: seksualni poredak i seksualno odricanje u ranoj Crkvi
3. Mučeništvo, proroštvo i uzdržljivost: Jerma Tertulijanu
4. „Razvrgnuti dela žena”: Markion, Tacijan i enkratiti
5. „Kada dvoje učinite jednim”: Valentin i gnostičko duhovno putovođenje
6. „Bleda slika božanske promisli”: Kliment Aleksandrijski
7. „Raspusno bratstvo i sestrinstvo”: muškarci i žene u hrišćanskim crkvama
8. „Preklinjem vas: Preobrazite se”: Origen
9. „Hodeći zemljom, dotičući svod nebeski”: Porfirije i Metodije
10. Crkva i telo: Kiprijan, Mani i Evsevije Cezarejski

Deo drugi. Asketizam i društvo u Istočnom carstvu

11. Pustinjski oci: Antonije Jovanu Lestvičniku
12. „Načinite sebi zasebne senice”: monasi, žene i brak u Egiptu
13. „Kćeri jerusalimske”: asketski život žena u četvrtom veku
14. Brak i smrtnost: Grigorije Niski
15. Seksualnost i grad: Jovan Zlatousti
16. „To su naši anđeli”: Sirija

Deo treći. Ambrozije Avgustinu: stvaranje latinske tradicije

17. Aulapudoris: Ambrozije
18. „Uči se od mene bogougodnoj oholosti”: Jeronim
19. Seksualnost i društvo: Avgustin
Epilog. Telo i društvo: rani srednji vek

Bibliografija
Indeks

Piter Braun:

Rođen u Dablinu 1935. godine. Profesor je poznoantičke istorije na univerzitetu u Prinstonu i jedan od najuglednijih istoričara našeg doba. Već svojom doktorskom tezom – specifičnom  „biografijom“ Avgustina iz Hipona (Augustine of Hippo: A biography), Braun otvara novu stranicu u sagledavanju poznoantičkog sveta, da bi potonjim istraživanjima ocrtao monumentalnu mapu života, običaja, mentaliteta i religiozne prakse rano hrišćanskog sveta, koji prati na prostorima od antičkog Sredozmelja do severne Evrope 10. stoleća. Svetsku slavu Piter Braun je stekao knjigom Society and the Holy in Late Antiquity, a potom su usledile studije Power and Persuasion in Late Antiquity i Poverty and Leadership in the Later Roman Empire. Na srpskom jeziku, u izdanju Clia, objavljena su njegova poznata dela Uspon hrišćanstva na Zapadu i Telo i društvo.

 

Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-7102-430-3
Težina knjige: 1009.00
Dimenzije knjige: 24 x 16
Broj strana: 563
Povez: tvrdi povez sa omotnicom
Pismo: ćirilica
Likovno rešenje korica: Svetlana Volic
Datum: 16.05.2016.

Datum: 16.05.2016.

Datum: 16.05.2016.

Datum: 16.05.2016.

Datum: 16.05.2016.

Datum: 11.05.2016.

Datum: 11.05.2016.

Datum: 13.04.2016.

Datum: 18.03.2016.

Datum: 17.02.2016.

Datum: 14.02.2016.

Datum: 03.02.2016.

Datum: 29.01.2016.

Datum: 19.01.2016.

Datum: 28.12.2015.

Datum: 20.12.2015.
Ðакон ÑкоÑо ÑÑидеÑÐµÑ Ð³Ð¾Ð´Ð¸Ð½Ð° од када Ñе пÑви пÑÑ Ð¾Ð±ÑавÑена 1988. године, пÑед ÑÑпÑког ÑиÑаоÑа, наÑла Ñе по ÑÐ²ÐµÐ¼Ñ ÑеволÑÑионаÑна ÑÑÑдиÑа Ð. ÐÑаÑна (Peter Brown) поÑвеÑена иÑÑоÑиÑи Ñаног ÑÑиÑÑанÑÑва, коÑа Ñе поÑмаÑÑана кÑоз пÑÐ¸Ð·Ð¼Ñ ÑекÑÑалноÑÑи. ÐиÑÐ°Ñ Ð¿ÑоÑÑава пÑакÑÑ ÑÑаÑног ÑекÑÑалног одÑиÑаÑа, кÑоз ÑÑи ÑемаÑÑке Ñелине, коÑе ÑÑонолоÑки пÑаÑе ÑаноÑÑиÑÑанÑки покÑеÑ, поÑев од апоÑÑола Ðавла, ÑÑ. од ÑÑидеÑеÑÐ¸Ñ Ð¸ ÑеÑÑдеÑеÑÐ¸Ñ Ð³Ð¾Ð´Ð¸Ð½Ð° пÑвог века, па до неÑÑо поÑле ÑмÑÑи СвеÑог ÐвгÑÑÑина 430. године. ÐÑва ÑемаÑÑка Ñелина кÑиге доноÑи Ð°Ð½Ð°Ð»Ð¸Ð·Ñ ÑаноÑÑиÑÑанÑÐºÐ¸Ñ Ð¸Ð·Ð²Ð¾Ñа поÑев од СвеÑог Ðавла до ÐнÑониÑа Ðеликог; дÑÑга доноÑи пÑиказ аÑкеÑизма и дÑÑÑÑва Ñ ÐÑÑоÑном ÑаÑÑÑвÑ; док ÑÑеÑа ÑазмаÑÑа ÑÑваÑаÑе лаÑинÑке ÑÑадиÑиÑе. ÐÑаÑн оживÑава ÑÐ²ÐµÑ ÐедиÑеÑана каÑне анÑике, не Ñамо пÑеко анализе одноÑа изеÑÑ Ñела и дÑÑÑÑва, него и пÑеко пÑиказа великана ÑелигиÑÑке миÑли, било Ð¾Ð½Ð¸Ñ ÐºÐ¾Ñи ÑÑ Ð±Ð¸Ð»Ð¸ оÑÑодокÑни, ÑеÑеÑодокÑни или неоÑÑодокÑни. Ðа ÑÑÑаниÑама Ñегове ÑÑÑдиÑе, ÑÑеÑемо поглавÑа поÑвеÑена ÐаÑкионÑ, ТаÑиÑанÑ, ÐаленÑинÑ, ÐлименÑÑ ÐлекÑандÑиÑÑком, ÐÑигенÑ, ÐоÑÑиÑиÑÑ, ÐеÑодиÑÑ, ÐипÑиÑанÑ, ÐаниÑÑ, ÐевÑевÑÑ ÐеÑаÑиÑÑком, пÑÑÑиÑÑким оÑима, ÐÑигоÑиÑÑ ÐиÑком, ÐÐ¾Ð²Ð°Ð½Ñ ÐлаÑоÑÑÑом, ÐмбÑозиÑÑ, ÐеÑÐ¾Ð½Ð¸Ð¼Ñ Ð¸ Ðлаженим ÐвгÑÑÑинÑ. Сви они пÑиказани ÑÑ ÐºÐ°Ð¾ полÑге коÑе коÑе ÑÑ ÑвоÑом Ñнагом изнедÑиле оно ÑÑо Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿ÑепознаÑемо као ÑÑиÑÑанÑÐºÑ ÑелигиÑÑ. Ðедна од ÑенÑÑÐ°Ð»Ð½Ð¸Ñ Ñема ове ÑÑÑдиÑе одноÑи Ñе на ÑензиÑÑ ÐºÐ¾Ñа поÑÑоÑи измеÑÑ Ð´Ñевног гÑада анÑике, коÑи вапи за бÑоÑним поÑомÑÑвом, поÑодиÑом, и конÑинÑиÑеÑом коÑи обезбеÑÑÑе бÑак, и ÑÑиÑÑанÑÑва, као нове ÑелигиÑе коÑа Ñе иниÑиÑала опÑÑи пÑеокÑÐµÑ Ñ ÑÑÑаÑеном поÑеÑÐºÑ ÑÑваÑи. Ðедан од ÑÐ¸Ñ Ð¿ÑеокÑеÑа, одноÑио Ñе на апÑÑиненÑиÑÑ, одноÑно ÑекÑÑално одÑиÑаÑе, коÑе Ñе пÑедÑÑавÑало поÑиÑаÑе и пÑевазилажеÑе дÑÑÑÑва коÑе Ñе до Ñада поÑÑоÑало. УÑедно, пÑеко Ñеномена ÑекÑÑалног одÑиÑаÑа, ÐÑаÑн показÑÑе да Ñе ÑÑиÑÑанÑÑво као ÑиÑÑем Ñ Ñеби ÑадÑжавало наизглед непÑемоÑÑÐ¸Ð²Ñ ÐºÐ¾Ð½ÑÑадикÑоÑноÑÑ Ð¸ паÑадокÑ, бÑдÑÑи да Ñе Ñа Ñедне ÑÑÑане, имиÑиÑаÑе анÑеоÑког ÑвеÑа пÑÑем ÑекÑÑалног одÑиÑаÑа, завиÑило од ÑаÑаÑа деÑе одноÑно пÑилива Ð½Ð¾Ð²Ð¸Ñ Ð°ÑкеÑа. ÐÑаÑн пÑиказÑÑе кÑлÑÑÑÐ°Ð»Ð½Ñ Ð¸ ÑоÑиÑÐ°Ð»Ð½Ñ Ð¸ÑÑоÑиÑÑ Ð¿ÐµÑиода каÑне анÑике, виÑÑÑозно коÑиÑÑеÑи ÑвоÑе лиÑеÑаÑни Ð´Ð°Ñ ÐºÐ°Ð¾ и бÑоÑне меÑоде дÑÑÑÑÐ²ÐµÐ½Ð¸Ñ Ð½Ð°Ñка. Тако нпÑ. пÑеко демогÑаÑÑке анализе, он ÑказÑÑе на велики поÑÑоÑак ÑмÑÑноÑÑи меÑÑ Ð¶ÐµÐ½Ñком попÑлаÑиÑом позноанÑиÑког гÑада. Ðене ÑÑ Ð±Ð¸Ð»Ðµ наÑÑеÑÑа жÑÑва пÑинеÑа на олÑÐ°Ñ Ð³Ð»Ð°Ð´Ð¸ за попÑлаÑиÑом и конÑинÑиÑеÑом. Ðне ÑÑ Ð¼Ð°Ñовно ÑмиÑале на поÑоÑаÑима, бÑдÑÑи да ÑÑ Ð±Ð¸Ð»Ðµ пÑимоÑане да Ñ Ð¿ÑоÑÐµÐºÑ Ð´Ð¾Ð½ÐµÑÑ Ð¿ÐµÑоÑо деÑе на ÑÐ²ÐµÑ ÐºÐ°ÐºÐ¾ би бÑÐ¾Ñ Ð¿Ð¾Ð¿ÑлаÑиÑе оÑÑао на иÑÑом нивоÑ. ÐÑаÑн даÑе поÑебно ÑказÑÑе на ÑенÑÑÐ°Ð»Ð½Ñ ÑÐ»Ð¾Ð³Ñ Ð¶ÐµÐ½Ð° Ñ Ð°ÑкеÑÑком покÑеÑÑ, било да Ñе Ñадило о онима коÑе ÑÑ Ñаме биле аÑкеÑе, и оне коÑе ÑÑ ÑвоÑим пÑимеÑом биле ÑÐ·Ð¾Ñ Ð¼ÑÑкаÑÑима Ñ ÑиÑовом одноÑÑ Ð¿Ñема паганÑком ÑвеÑÑ Ð¸ Ñеговим иÑкÑÑеÑима, било да Ñе Ñадило о имÑÑним заÑÑиÑниÑама, коÑе ÑÑ ÑинанÑиÑÑки подÑжавале ÑÑиÑÑанÑке заÑедниÑе. Са Ñедне ÑÑÑане, ÐÑаÑнова ÑÑÑдиÑа дозвоÑава поÑеÑеÑе лаÑинÑÐºÐ¸Ñ Ð¸ гÑÑÐºÐ¸Ñ Ð¿Ð¸ÑаÑа, док Ñа дÑÑге, она дозвоÑава поÑеÑеÑе ÑÑиÑÑанÑкиÑ, ÑевÑеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð¸ паганÑÐºÐ¸Ñ Ð¸Ð·Ð²Ð¾Ñа. ТакоÑе, ÐÑаÑн поÑеди Ñеномене амеÑиÑког пÑоÑеÑÑанÑизма из девеÑнаеÑÑог века, Ñа онима Ñ Ð¿ÐµÑÐ¸Ð¾Ð´Ñ ÐºÐ°Ñне анÑике, као када нпÑ. енкÑаÑиÑе поÑеди Ñа амеÑиÑким ÑеÑкеÑима, или када говоÑи о ономе ÑÑо Ñе Ñ Ð¿ÑÐµÐ²Ð¾Ð´Ñ Ð½Ð°Ð·Ð¸Ð²Ð° пÑегоÑелим облаÑÑима дÑжаве ÐÑ ÐоÑк, да би Ñказао на маÑÐ¾Ð²Ð½Ñ ÐµÐ²Ð°Ð½Ð³ÐµÐ»Ð¸Ð·Ð°ÑиÑÑ Ð¸ ÑÑваÑаÑе милеÑаниÑÑиÑки обоÑÐµÐ½Ð¸Ñ ÑÑиÑÑанÑÐºÐ¸Ñ Ð·Ð°ÑедниÑа Ñ Ð·Ð°Ð»ÐµÑÑ Ð¸ÑÑоÑног СÑедоземÑа, Ñоком дÑÑгог и ÑÑеÑег века. ÐомплекÑноÑÑ Ð¾Ð²Ðµ ÑÑÑдиÑе, ÑÑÑÑÑно баÑаÑаÑе маÑивним Ñелом паÑÑиÑÑиÑке лиÑеÑаÑÑÑе, коÑиÑÑеÑе мÑÑÐ²Ð¸Ñ Ð¸ Ð¶Ð¸Ð²Ð¸Ñ Ñезика, веома лако Ð¼Ð¾Ð³Ñ Ð´Ð° бÑÐ´Ñ Ð·Ð°Ð½ÐµÐ¼Ð°Ñени код ÑиÑалаÑа, коÑи ÑÑиво Ð. ÐÑаÑна, због занимÑивоÑÑи Ñеме и кÑижÑвног ÑмеÑа пиÑÑа, ÑиÑаÑÑ ÐºÐ°Ð¾ Ð´Ð¾Ð±Ð°Ñ Ñоман. ÐеÑÑÑим, поÑÑебно Ñе наглаÑиÑи, да Ñе пÑед нама дело коÑе Ñе ÑвоÑим знаÑаÑем деÑиниÑало и ÑÑмеÑило даÑа иÑÑÑаживаÑа коÑа Ñе баве пиÑаÑем ÑекÑÑалноÑÑи и Ñаног ÑÑиÑÑанÑÑва, и да од ÑÑенÑÑка када Ñе Ñгледало ÑвеÑлоÑÑ Ð´Ð°Ð½Ð°, ово дело пÑедÑÑавÑа Ð½ÐµÐ·Ð°Ð¾Ð±Ð¸Ð»Ð°Ð·Ð½Ñ Ð±Ð¸Ð±Ð»Ð¸Ð¾Ð³ÑаÑÑÐºÑ ÑедниÑÑ Ð¸ÑÑÑаживаÑа Ñ Ð¿Ð¾Ð¼ÐµÐ½ÑÑом ÑÑÑдиÑÑком поÑÑ. Ðа би ÑÑÑдиÑÑ Ð. ÐÑаÑна, на неки наÑин поÑÑавили Ñ ÐºÐ¾Ð½ÑекÑÑ, и оÑенили, ÑмаÑÑамо да Ñе пÑе Ñвега поÑÑебно ÑазмоÑÑиÑи два ÑенÑÑална ÑеоÑеÑÑка ÑеÑмина коÑи Ñе налазе Ñ Ñамом Ñеном наÑÐ»Ð¾Ð²Ñ â Ñело и ÑекÑÑално одÑиÑаÑе. Ð. ФÑко (Michel Foucault), Ñ Ñвом пÑвом ÑÐ¾Ð¼Ñ ÐÑÑоÑиÑе ÑекÑÑалноÑÑи, коÑи ноÑи поднаÑлов ÐоÑа за знаÑем, покÑенÑо Ñе иÑÑÑаживаÑе, коÑе Ñе вÑеменÑки огÑаниÑио на пеÑиод од викÑоÑиÑанÑког до модеÑног доба. У овом делÑ, ФÑко доводи Ñ Ð¿Ð¸ÑаÑе опÑÑе пÑиÑваÑÐµÐ½Ñ ÑезÑ, да Ñе евÑопÑки Ñовек пÑеко Ñзв. ÑекÑÑалне ÑеволÑÑиÑе, оÑлободио ÑепÑеÑиÑе коÑа ÑвоÑе поÑекло налази Ñ ÑедамнаеÑÑом векÑ. ÐаÑе, ФÑко поÑÑавÑа ÑÐµÐ·Ñ Ð¿Ð¾ коÑÐ¾Ñ Ñано модеÑно доба и ÑÑпон капиÑализма, ниÑÑ Ð¸Ð½ÑезивиÑали ÑекÑÑÐ°Ð»Ð½Ñ ÑепÑеÑиÑÑ, него диÑкÑÑÑ Ð¾ ÑекÑÑ, Ñе да Ñе воÑа за знаÑем, пÑоизвела конÑÑÑÑиÑаÑе наÑке о ÑекÑÑалноÑÑи. Током иÑÑÑаживаÑа, ФÑко Ñе Ñвидео да Ñе за ÑазÑмеваÑе ÑекÑÑалноÑÑи, као и за иÑпÑавно ÑиÑаÑе ФÑоÑда, поÑÑебно иÑÑоÑиÑÑки помеÑиÑи гÑаниÑÑ ÐºÐ¾ÑÑ Ñе иниÑиÑално поÑÑавио викÑоÑиÑанÑком еÑом. Ðз овог Ñазлога, ÑвоÑа дÑÑга два Ñома о иÑÑоÑиÑи ÑекÑÑалноÑÑи, ФÑко поÑвеÑÑÑе анÑиÑи, намеÑаваÑÑÑи да иÑÑÑаживаÑе пÑоÑиÑи и на пеÑиод Ñаног ÑÑиÑÑанÑÑва, ÑÑо нажалоÑÑ Ð½Ð¸Ñе оÑÑваÑено, бÑдÑÑи да Ñе пÑеминÑо 1984. године. ÐÑÑовÑемено, ÑлиÑно инÑеÑеÑоваÑÑ Ð¤Ñкоа, Ñ Ñеговом пÑвом ÑÐ¾Ð¼Ñ ÐÑÑоÑиÑе ÑекÑÑалноÑÑи, и Ð. ÐÑаÑн, анализиÑa ÑпÑаво оно ÑÑо Ñе и наÑловио Ñ Ð´ÐµÐ»Ñ ÑиÑи пÑиказ овде доноÑимо. СÑÑдиÑа Тело и дÑÑÑÑво, поÑÑÑлиÑа Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð³Ñада и ÑекÑÑалноÑÑи, показÑÑÑÑи на коÑи наÑин Ñе гÑад каÑне анÑике полагао пÑаво на Ñела одноÑно ÑекÑÑалноÑÑ ÑвоÑÐ¸Ñ Ð¶Ð¸ÑеÑа. Ðако ФÑко Ñ Ð¿Ñвом ÑÐ¾Ð¼Ñ ÐÑÑоÑиÑе ÑекÑÑалноÑÑи, ÑазмаÑÑа ÑиÑÑеме моÑи викÑоÑиÑанÑког доба и ÑиÑов ÑÑиÑÐ°Ñ Ð½Ð° ÑекÑÑалноÑÑ Ð¿Ð¾Ð¿ÑлаÑиÑе, док Ñе Ð. ÐÑаÑн огÑаниÑава на гÑад каÑне анÑике, оба аÑÑоÑа, ÑмаÑÑаÑÑ Ð´Ð° Ñе ÑелигиÑÑки ÑÑбÑÐµÐºÑ Ð½Ð°ÑбоÑе може пÑоÑÑиÑи као ÑÐ¿Ð¾Ñ Ñела и дÑÑÑÑва. ÐоÑед Ð. ФÑкоа, на ÑиÑи ÑÑиÑÐ°Ñ Ð¸ пÑиÑаÑеÑÑÑво Ñе ÐÑаÑн ÑеÑÑо позива, ÑÑÑдиÑе ÐаÑолине ÐаÑнем (Caroline Bynum) и ÐÑналда ÐомиÑана (Arnaldo Momigliano), као и анÑÑополоÑка иÑÑÑаживаÑа Ð. ÐванÑ-ÐÑиÑаÑд (Edward Evan Evans-Pritchard) и ÐеÑи ÐÐ°Ð³Ð»Ð°Ñ (Mary Douglas), пÑедÑÑавÑаÑÑ Ð¸Ð´ÐµÑне ÑалаÑе, коÑи ÑÑ Ð¸Ð·Ð½ÐµÐ´Ñили ÑÐµÐ·Ñ Ð. ÐÑаÑна, коÑа ÑазмаÑÑа Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ñела и дÑÑÑÑва. У иÑÑо вÑеме, поÑед ÐÑаÑна, и дÑÑги иÑÑоÑиÑаÑи каÑне анÑике одноÑно Ñеолози ниÑÑ Ð¾Ð´Ð¾Ð»ÐµÐ»Ð¸ овом ÑелеÑном (иза)зовÑ, коÑи Ñе поÑебно евиденÑан оÑамдеÑеÑÐ¸Ñ Ð³Ð¾Ð´Ð¸Ð½Ð° пÑоÑлог века. ÐаÑедно Ñа ÐÑаÑном, о ÑÐµÐ»Ñ Ð¿Ð¾Ð»ÐµÐ¼Ð¸ÑÑ Ð¸ о ÑÐµÐ»Ñ Ð¿Ð¸ÑÑ Ð½Ð¿Ñ. Ð. ÐеÑÐ³ÐµÐ»Ñ (Elaine Pagels) и Ð. РÑÑел (Aline Rousselle). У ÑÑÑдиÑама ÑелигиÑе, поÑÑало Ñе ÑаÑно да ÑÑиÑÑанÑÑво као и ÑÑдаизам, да Ñе огÑаниÑимо Ñамо на ове ÑелигиÑÑке ÑÑадиÑиÑе, пÑедÑÑавÑаÑÑ Ð¾Ð½Ðµ коÑе ÑÑ Ð´Ñбоко ÑÑелоÑвоÑене Ñ Ñело Ð¾Ð½Ð¸Ñ ÐºÐ¾Ñи Ð¸Ñ ÑпÑажÑаваÑÑ, виÑе него ÑÑо ÑÑ Ñеолози Ñо ÑÑели да пÑизнаÑÑ. Тело, као кÑиÑиÑки ÑеÑмин, видно Ñе поÑиÑнÑо ÑеÑмин као ÑÑо Ñе миÑÑиÑизам, ÑÑо Ñамо по Ñеби ÑказÑÑе Ñ ÐºÐ¾Ð¼ пÑавÑÑ Ñе кÑеÑÑ Ð¼Ð¾Ð´ÐµÑне ÑÑÑдиÑе ÑелигиÑе. Ðожемо даÑе пÑеÑпоÑÑавиÑи да ова ÑвоÑевÑÑна модеÑна опÑеднÑÑоÑÑ Ñелом делом пÑедÑÑавÑа пÑоизвод конзÑмеÑÑке пÑиÑоде ÑавÑеменог дÑÑÑÑва, ÑеволÑÑионаÑÐ½Ð¸Ñ Ð¾ÑкÑиÑа из облаÑÑи медиÑине и генеÑÑког инжеÑеÑинга, пандемиÑе Ñиде, иÑд. ÐвиденÑно Ñе да ÑÑ Ð¿Ð¾ÐºÑÑаÑи да Ñе деÑиниÑе оно ÑÑо називамо Ñело бÑоÑни, и да ÑÑ Ð´ÐµÑиниÑиÑе коÑе ÑÑ Ð¿Ñоизвели ÑеÑÑо ÑÑпÑоÑÑÑавÑене Ñедна дÑÑгоÑ. У маÑеÑиÑалиÑÑиÑÐºÐ¾Ñ ÑилозоÑиÑи, Ñело Ñе Ñве оно ÑÑо ниÑе мозак. Ðападна медиÑина поÑÑÑлиÑа Ñело као ÑÑваÑ-маÑинÑ, ÑиÑи делови Ð¼Ð¾Ð³Ñ Ñада да Ñе беÑÑ Ð·Ð° ÑÑанÑплаÑаÑиÑÑ. У ÑеминиÑÑиÑÐºÐ¾Ñ Ð°Ð½Ð°Ð»Ð¸Ð·Ð¸ поÑногÑаÑиÑе и кÑлÑÑÑалне манипÑлаÑиÑе, Ñело пÑедÑÑавÑа Ð¶ÐµÐ½Ñ ÐºÐ¾ÑÑ Ð¼ÑÑкаÑаÑи наÑÑоÑе да конÑÑолиÑÑ. Ðа анÑÑополога Ð. ÐаглаÑ, Ñело пÑедÑÑавÑа како меÑаÑоÑÑ Ð·Ð° ÑÑваÑноÑÑ Ñако и Ñедан ÑимболиÑки ÑиÑÑем. ФÑоÑдовÑким и ÑÑкоовÑким Ñезиком ÑекÑÑалноÑÑи, Ñело Ñе пÑе попÑиÑÑе забÑаÑÐµÐ½Ð¸Ñ Ð¸Ð»Ð¸ дозвоÑÐµÐ½Ð¸Ñ Ð·Ð°Ð´Ð¾Ð²Ð¾ÑÑÑава, него маÑе виÑе неÑвеÑÑан медиÑÑм Ñваколике ÑÑдÑке егзиÑÑенÑиÑе. У попÑлаÑним ÑаÑопиÑима, коÑи говоÑе о иÑпÑÐ°Ð²Ð½Ð¾Ñ Ð¸ÑÑÑани или ÑиÑнеÑÑ, Ñело пÑедÑÑавÑа Ð½ÐµÐºÑ Ð²ÑÑÑÑ Ð¿Ð¾Ð±ÑÑене плоÑи, коÑÑ Ñе поÑÑебно конÑÑолиÑаÑи и ÑÑмеÑаваÑи. ÐоÑед Ñога ÑÑо поÑедÑÑе могÑÑноÑÑ Ð´Ð° оÑеÑа, Ñело одÑажава ÑвоÑÑ Ð²Ð¸Ð´ÑÐ¸Ð²Ñ ÑÐ»Ð¸ÐºÑ Ñ Ð²ÑÐµÐ¼ÐµÐ½Ñ Ð¸ пÑоÑÑоÑÑ, и може Ñе ÑÑанÑÑоÑмиÑаÑи Ñ Ð·Ð½Ð°Ðº. Ðко Ñе Ñимбол ÑÑваÑи као поÑебна вÑÑÑа знака, онда можемо ÑеÑи да Ñело ÑимболизÑÑе моÑÑ ÐºÐ¾Ñи повезÑÑе пÑиÑÐ¾Ð´Ñ Ð¸ кÑлÑÑÑÑ. Ðао знак или Ñимбол, Ñело може биÑи амбиваленÑан енÑиÑеÑ, Ñа ÑÑановиÑÑа меÑÑкÑлÑÑÑалне полемике, Ñако да поÑедÑÑе поÑенÑиÑал да ÑÑ Ñеби ÑÑелоÑвоÑи (инкоÑпоÑиÑа) или оÑелоÑвоÑи (оÑкÑиÑе) вÑедноÑÑи кÑлÑÑÑе и Ñене ÑÑавове коÑи пÑеко Ñела делаÑÑ. ÐÑдÑко Ñело пÑедÑÑавÑа пÑиÑодни ÑиÑÑем Ñимбола. Ðпак, поÑÑебно Ñе имаÑи Ñ Ð²Ð¸Ð´Ñ Ð´Ð° Ñе Ñело не може иÑкÑÑиÑи Ñ Ñвом пÑиÑодном ÑÑаÑÑ, бÑдÑÑи да Ñе ова пÑиÑодноÑÑ Ñела Ñвек поÑÑедована пÑеко одÑеÑеног дÑÑÑÑва. ÐиÑе од овога, Ñело поÑединÑа Ñе моделовано на наÑин коÑи Ñе аналоган Ð¼Ð¾Ð´ÐµÐ»Ñ Ð´ÑÑÑÑвеног Ñела, и не може поÑÑоÑаÑи незавиÑно од Ñега. ÐоÑед Ñога ÑÑо Ñело пÑедÑÑавÑа знак, Ñимбол, меÑаÑоÑÑ, поÑедÑÑе лиÑÐ½Ñ Ð¸ÑÑоÑиÑÑ, ÑкалÑпÑÑÑе Ñе Ñ ÑиÑÑем пола/Ñода, пÑоÑавÑÑÑе ÑвоÑÑ ÑекÑÑÐ°Ð»Ð½Ñ Ð¿ÑиÑÐ¾Ð´Ñ Ð¸Ñд., Ñело може биÑи ÑÑваÑено као неÑÑо ÑÑо Ñе може побÑниÑи, изгÑбиÑи конÑÑолÑ, и коÑе може биÑи опаÑно и неÑиÑÑо. Ðвде долазимо до дÑÑгог ÑеÑмина коÑи Ð½Ð°Ñ Ð¸Ð½ÑеÑеÑÑÑе, и коÑи Ð. ÐÑаÑн коÑиÑÑи Ñ Ð½Ð°ÑÐ»Ð¾Ð²Ñ ÑвоÑе ÑÑÑдиÑе â ÑекÑÑално одÑиÑаÑе. ÐиÑе од овога, ÐÑаÑнова ÑÑÑдиÑа пÑедÑÑавÑа пÑиказ иÑÑоÑиÑе ÑекÑÑалног одÑиÑаÑа. ÐÐ²Ð°Ñ ÑеÑмин, пÑедÑÑавÑа дÑÑго име за комплекÑан веÑÑки Ñеномен, коÑи подÑазÑмева ÑÐµÐ»Ð¸Ð±Ð°Ñ Ð¸Ð»Ð¸ безбÑаÑноÑÑ Ð¸ коÑи Ñе ÑавÑа као Ñедна од аÑкеÑÑÐºÐ¸Ñ Ð¿ÑакÑи, као ÑеÑника диÑÑиплине и конÑÑоле Ñела, коÑа дела на поÑÑ ÑекÑÑÐ°Ð»Ð½Ð¸Ñ Ð¿Ð¾Ñива. ÐдлÑка поÑединÑа да Ñе ÑпÑÑÑи Ñ ÑекÑÑалне одноÑе не пÑеÑÑÑавÑа Ñамо поÑединаÑÐ½Ñ Ð¸Ð»Ð¸ заÑедниÑÐºÑ Ð°ÐºÑиÑÑ, него Ñе Ñ Ð¸ÑÑо вÑеме и дÑÑÑÑвено одÑеÑен и деÑиниÑан Ñин, бÑдÑÑи да Ñе ÑекÑÑални одноÑи одвиÑаÑÑ ÑнÑÑÐ°Ñ Ð´ÑÑÑÑвеног конÑекÑÑа. ÐÑÑгим ÑеÑима, иако Ñело као и ÑекÑÑални поÑив пÑедÑÑавÑаÑÑ (пÑиÑоднÑ) даÑоÑÑ, они ÑакоÑе пÑедÑÑавÑаÑÑ Ð½ÐµÑÑо ÑÑо Ñе дÑÑÑÑвено конÑÑÑÑиÑано. Ðво иÑÑо важи и за ÑÐµÐ»Ð¸Ð±Ð°Ñ ÐºÐ°Ð¾ аÑкеÑÑÐºÑ Ð¿ÑакÑÑ. У ÑалиÑиÑим кÑлÑÑÑама, ÑÐµÐ»Ð¸Ð±Ð°Ñ Ð¿Ð¾ÑедÑÑе ÑазлиÑиÑо знаÑеÑе. Ðн може биÑи пÑинÑдан или добÑовоÑан, ÑÑалан или пÑивÑемен. Ðоже Ñе ÑавиÑи као анÑидÑÑÑÑвен Ñ Ð¾Ð´Ð½Ð¾ÑÑ Ð½Ð° ÑиÑе дÑÑÑÑво, али може обезбедиÑи нови дÑÑÑÑвени ÑÑаÑÑÑ Ð¸ наново конÑÑÑÑиÑаÑи иденÑиÑÐµÑ Ð¾Ð½Ð¸Ñ ÐºÐ¾Ñи ÑÑ ÑелибаÑни. Ð¦ÐµÐ»Ð¸Ð±Ð°Ñ Ð¼Ð¾Ð¶Ðµ пÑедÑÑавÑаÑи пÑакÑÑ ÐºÐ¾Ñа издваÑа и ÑдаÑÑÑе поÑединÑа од ÑÑаÑа коÑе Ñе ÑмаÑÑа за неÑиÑÑо, пÑÑ ÐºÐ° ÑиÑÑÐ°Ð»Ð½Ð¾Ñ ÑиÑÑоÑи и ÑвеÑоÑÑ, али може биÑи пеÑÑепиÑан као неÑÑо неÑиÑÑо и непÑиÑодно. Ðез обзиÑа да ли одÑеÑена кÑлÑÑÑа подÑжава или оÑÑÑÑÑе ÑелибаÑ, ова пÑакÑа нам пÑÑжа Ñвид Ñ ÐµÑÐ¾Ñ Ð¾Ð´ÑеÑене кÑлÑÑÑе, говоÑи нам о Ñеним вÑедноÑÑима, одноÑима коÑи Ñ ÑÐ¾Ñ Ð²Ð»Ð°Ð´Ð°ÑÑ Ð¸Ð·Ð¼ÐµÑÑ Ð¿Ð¾Ð»Ð¾Ð²Ð°, веÑÑким Ñлогама, као и о одноÑÑ Ð¾Ð½Ð¾Ð³Ð° ко ÑÐµÐ»Ð¸Ð±Ð°Ñ ÑпÑажÑава Ñа дÑÑовним ÑвеÑом. РелигиÑа, Ñ Ð²ÐµÑини, ако не и Ñ Ñвим кÑлÑÑÑама, пÑедÑÑавÑа пÑимаÑни ÑиÑÑем коÑи ÑлÑжи како Ñ ÐºÐ¾Ð½ÑÑÑÑкÑиÑи ÑÐ¾Ð´Ð½Ð¸Ñ Ñлога, Ñако и Ñ ÑÑмаÑеÑÑ Ð¿Ð¾Ð»Ð½Ð¸Ñ ÑÑбÑекаÑа Ñ Ñим и Ñаквим Ñодним Ñлогама. ÐеÑина кÑлÑÑÑа, пÑеко Ñодне полиÑике коÑа ÑпÑоводи ÑвоÑÑ Ð¼Ð¾Ñ, поÑÑÑлиÑа пÑиÑодне Ñазлике меÑÑ Ð¿Ð¾Ð»Ð¾Ð²Ð¸Ð¼Ð° као неÑÑо даÑо. У коÑÐ¾Ñ Ð¼ÐµÑи Ñе Ñано ÑÑиÑÑанÑÑво било Ñедно од ÑеÑÐºÐ¸Ñ ÐºÑлÑÑÑа Ñ ÐºÐ¾ÑÐ¾Ñ Ð¿Ð¾Ð»Ð¸Ñика коÑÑ Ñе ÑпÑоводио Ñод, ниÑе ÑÑнкÑиониÑала Ñако да ÑÑвоÑи Ñзв. пÑиÑодан пол, пÑедÑÑавÑа пиÑаÑе коÑе Ñе назиÑе Ñ ÑÑÑдиÑи Ð. ÐÑаÑна, и коÑе Ñе каÑниÑе Ñадикализовано Ñ Ð¸ÑÑÑаживаÑима коÑа ÑÑ Ñе Ñавила као Ð¾Ð´Ð³Ð¾Ð²Ð¾Ñ Ð½Ð° Ð¾Ð²Ñ ÑÑÑдиÑÑ. ÐÑаÑн наговеÑÑава ÑÐµÐ·Ñ Ð´Ð° Ñе ÑпÑаво ÑÐµÐ»Ð¸Ð±Ð°Ñ Ð¿ÑедÑÑавÑао каÑегоÑиÑÑ ÐºÐ¾Ñа Ñе оÑлобаÑала како од ÑÑега анÑиÑког гÑада Ñако и од каÑегоÑиÑа онога ÑÑо Ñе пÑеÑпоÑÑавÑало као пÑиÑодан пол. Ðво Ñе од поÑебног знаÑаÑа за женÑÐºÑ ÑелигиозноÑÑ, бÑдÑÑи да Ñе Ñ ÑаноÑÑиÑÑанÑком покÑеÑÑ Ð¶ÐµÐ½Ð°Ð¼Ð° било могÑÑе да Ñе пÑеко ÑелибаÑа поÑÑаве као ÑавнопÑавне мÑÑкаÑÑима, ÑÑо Ñе ниÑе деÑило Ñ ÑÑÐ´Ð°Ð¸Ð·Ð¼Ñ Ð½Ð¿Ñ. Ðез обзиÑа, ÐÑаÑн ниÑе опÑеÑеÑен ÑложеноÑÑÑ ÐºÐ°ÑегоÑиÑа као ÑÑо ÑÑ Ð¿Ð¾Ð» и Ñод, ÑÑо донекле ÑÐµÐ³Ð¾Ð²Ñ ÑÑÑдиÑÑ Ñини заÑÑаÑелом Ñ ÑвеÑÐ»Ñ Ð¿Ð¾ÑÑавки Ð. ÐаÑÐ»ÐµÑ (Judit Butler), Ð. ÐиÑиг (Monique Wittig), Ð. ÐÑигаÑÐµÑ (Luce Origaray), и поÑебно Ð. ÐоÑаÑина (Daniel Boyarin), коÑи ÑвоÑом ÑÑÑдиÑом ÐзÑÐ°Ð¸Ñ Ð¿Ð¾ ÑелÑ: ЧиÑаÑе ÑекÑа Ñ ÑалмÑÐ´ÐºÐ¾Ñ ÐºÑлÑÑÑи, допÑÑÑÑе пÑазнине ÐÑаÑновог дела Ñ Ð¿Ð¾Ð³Ð»ÐµÐ´Ñ ÑÑдаизма и Ñеговог одноÑа пÑема ÑÑиÑÑанÑÑвÑ. ÐÑаÑна занима иÑÑоÑиÑа ÑÑиÑÑанÑÑва Ñ Ð¿Ñва ÑеÑиÑи века, Ñако да Ñе назиÑе Ñеза да Ñе ÑеÑвÑÑи век, одноÑно пеÑиод каÑне анÑике, био век када Ñе ÑÑиÑÑанÑÑво добило одлике онога ÑÑо каÑакÑеÑиÑÑиÑе ÑелигиÑÑ. РазноÑодноÑÑ ÑÑиÑÑанÑког иÑкÑÑÑва пÑе конаÑног обÑаÑÑнаваÑа Ñа ÑеÑеÑодокÑиÑом, и Ñплива Ñ ÑÑедÑи век, на неки наÑин пÑедÑÑавÑа ÑоманÑиÑÐ½Ñ ÑÐ»Ð¸ÐºÑ Ð´ÐµÐ¼Ð¾ÐºÑаÑиÑноÑÑи ÑÑиÑÑанÑког иÑкÑÑÑва, и полиÑониÑе Ñаног ÑÑиÑÑанÑÑва, коÑи Ñе понекад Ñа ноÑÑалгиÑом евоÑиÑаÑÑ. Ðвде ÐÑаÑн оÑкÑива ÑвоÑе пÑоÑеÑÑанÑÑке коÑене, бÑдÑÑи неопÑеÑеÑен ÑавоÑизоваÑем оне ÑÑÑÑÑе ÑаноÑÑиÑÑанÑког покÑеÑа коÑа Ñе Ñе ÑоблиÑиÑи Ñ Ð¾ÑÑодокÑиÑÑ. ÐеÑÑÑим, као ÑÑо наводи и Ñам пиÑаÑ, ова ÑазноÑодноÑÑ Ð¿Ñва ÑеÑиÑи века ÑÑиÑÑанÑÑва, Ñамо показÑÑе колико Ñе Ñана ЦÑква ÑдаÑена од наÑ. ÐеÑÑÑим, без обзиÑа на вÑеменÑÐºÑ ÑдаÑеноÑÑ Ð¸ ÑиÑÑ ÑÐµÐ·Ñ ÑÑмоÑног позноÑепÑембаÑÑког дана, како доноÑи ÐÑаÑн ÑиÑиÑаÑÑÑи ÐаваÑиÑа (ÑÑÑ. 14), када опиÑÑÑе оÑеÑаÑа модеÑног ÑиÑаоÑа коÑи Ñе ÑÑÑÑеÑе Ñа бизаÑним опиÑима извоÑа коÑи ÑавнодÑÑно доноÑе лиÑÑÑ Ð°ÐºÑиÑа пÑеÑзеÑÐ¸Ñ Ñ Ð½Ð°ÑÑоÑаÑÑ Ð´Ð° Ñе ÑекÑÑалноÑÑ Ð¿ÑевазиÑе, ÐÑаÑнова ÑÑÑдиÑа, ипак ÑказÑÑе на ÑлиÑноÑÑ ÑÑиÑÑанÑког ÑвеÑа каÑне анÑике, и ÑвеÑа Ñ ÐºÐ¾Ñем ми Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¶Ð¸Ð²Ð¸Ð¼Ð¾. СведоÑи Ñмо да Ñе налазимо Ñ Ð´Ð¾Ð±Ñ ÐºÐ¾Ñе поновно пÑоблемаÑизÑÑе каÑегоÑиÑе везане за Ñело и ÑекÑÑалноÑÑ. ТакоÑе гÑадÑка кÑлÑÑÑа меÑÑопола западног ÑвеÑа Ñ Ð¼Ð½Ð¾Ð³Ð¾Ð¼Ðµ подÑеÑа на ÑоÑиÑÑиÑиÑани ÑÑбани Ð¶Ð¸Ð²Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð·Ð½Ð¾Ð°Ð½ÑиÑког гÑада. ТиÑа Ñеза о коÑÐ¾Ñ ÐÑаÑн говоÑи, ÑакоÑе Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð±Ñзме, када Ñ Ð´Ð°ÑÐ¾Ñ Ð°Ð½Ð°Ð»Ð¾Ð³Ð¸Ñи, пÑеÑпоÑÑавимо да наÑе доба, као и доба каÑне анÑике, пÑедÑÑавÑа пÑаг пÑеко коÑег Ñе Ñлази Ñ Ð½ÐµÐºÐ¾ ново ÑÑедÑовековÑе. ÐÑ ÐебоÑÑа ТÑмаÑа ÐбÑавÑено Ñ: Religija i tolerancija, Äasopis za empirijsko prouÄavanje religije, 13/24 (2015): 383-388.

Marina Adamović Kulenović:

Vaš komentar (sva polja su obavezna, vaša e-mail adresa neće biti vidljiva na sajtu)
CAPTCHA Image
Slične teme
Naši partneri
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu Narodno pozoriste RS Beogradsko dramsko pozorište Bitef teatar Nova iskra Muzej Republike Srpske Akademija umetnosti Muzejsko duštvo Srbije Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske