Dijego Rivera, Slavna pobeda, tempera na platnu, 1954, 260x450 cm (Puškinov muzej likovnih umetnosti, Moskva)

Povodom godišnjice puča u Gvatemali (1954), prenosimo objavu antropologa i ekonomiste Džejsona Hikelа, autora knjige Manje je više (Clio, 2024).

U ovom sažetom osvrtu, Hikel podseća na mračnu epizodu novije istorije Latinske Amerike – državni udar u Gvatemali koji je bio presudan za uspon desničarskih diktatura i tragediju autohtonog stanovništva.

Njegov pogled na uzroke i posledice ovog događaja osvetljava širu ulogu SAD u svetskoj ekonomiji i političkoj nestabilnosti zemalja u razvoju – temu kojom se Hikel temeljno bavi i u svojoj knjizi.

Na današnji dan 1954. godine, Sjedinjene Američke Države izvele su državni udar protiv Hakoba Arbenza, progresivnog i demokratski izabranog lidera Gvatemale, zato što je pokušao da malim poljoprivrednicima i autohtonim zajednicama vrati zemlju koju su im prethodno oduzele američke kompanije za proizvodnju voća.

Nakon puča, Gvatemalom su naredne 42 godine vladale brutalne desničarske diktature, sve uz podršku SAD. Vojni režim je masakrirao 200.000 Maja, što su mnogi naučnici opisali kao genocid.

Objava Džejsona Hikela izazvala je na stotine komentara, među kojima se ističu zahvalnost za podsećanje na zaboravljeni zločin, ali i ogorčenost zbog istorijskih nepravdi koje i danas ostavljaju posledice.

Jedan korisnik piše: „Hvala što niste pustili da ovo padne u zaborav.“ „Već sam ovo rekla, i ponoviću – treba da nas bude sramota! Žao mi je zbog prošlosti i svega što nas čeka u budućnosti.”

Drugi ističe: „Hikel još jednom pokazuje kako ekonomija nije neutralna – iza svakog grafikona krije se istorija moći i krvi.“ Ili: „SAD: Volimo slobodu i demokratiju!! Takođe SAD: Rušimo 50+ demokratski izabranih vlada, dok postavljamo ekstremno desničarske diktatore koji bukvalno krše ljudska prava, podržavaju terorističke grupe i potkopavaju/ozbiljno ograničavaju njihove slobode. Ova licemenost i stalno, beskrajno laganje čini da sam bolesna od besa.”

Bilo je i komentara koji ovu objavu povezuju sa savremenim primerima uloge velikih sila u političkim promenama širom sveta: „samo podsetnik: Latinska Amerika i Karibi – Gvatemala (1954) – Puč protiv Hakoba Arbenza (Operacija PBSUCCESS); Kuba (1961) – Invazija u Zalivu svinja (podrška kubanskim izgnanicima da sruše Fidela Kastra); Dominikanska Republika (1965) – Vojna intervencija da se spreči povratak Huana Boska; Čile (1973) – Podrška puču protiv Salvadora Aljendea (Operacija Kondor); Nikaragva (1980) – Podrška Kontrašima da sruše sandinističku vladu; Panama (1989) – Invazija da se ukloni Manuel Norijega (Operacija Pravedni cilj)… Angola (1970–1980) – Podrška UNITA protiv marksističke vlade (rat preko posrednika tokom Hladnog rata); Kongo (1960–1965) – Podrška puču Mobutua Sesea Seka protiv Patrisa Lumumbe;… Grčka (1947–1949) – Podrška antikomunističkim snagama u Grčkom građanskom ratu; Italija (1940–1970) – Finansiranje antikomunističkih partija da se spreči pobeda levičara."

Neko je napisao: „A onda se iznenadimo kada ljudi iz ovih zemalja traže azil jer smo njihove domovine pretvorili u haos sa korupcijom i nasiljem.”