Knjiga nedelje u bibliotekama... vol.13 - DISKURS NOVIH TEHNOLOGIJA

01.06.2018. | #Knjiga nedelje u bibliotekama... vol.13 - DISKURS NOVIH TEHNOLOGIJA

Приказ књиге Дискурс нових технологија Александра Луја Тодоровића Светлана Ђаковић, новинар Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица Александар Луј Тодоровић, инжењер електротехнике, провео је преко четрдесет година у различитим областима радија и телевизије. Током деведесетих година прошлог века био је директор и декан Међународне академије за радио и телевизију у Монтреу, Швајцарска. Предаје на редовним и докторским студијама на универзитетима у Подгорици, на Цетињу и у Београду. Технологија је одувек била једна од најзначајнијих одредница људског друштва. Свака технологија, па и ове најновије које нас данас окружују, најпре мењају област своје непосредне примене. Ширење дискурса нових технологија је процес којим не управља неки моћни мега центар, већ то личи на случај преврнуте чаше вина: знамо тачно ко је чашу напунио и ко ју је преврнуо, али не можемо унапред знати, па ни управљати начином и путевима којима ће се винска мрља ширити, тако да бисмо могли рећи да је господар нових технологија наша цивилизација која одувек подстиче њихово настајање и онда се мења под дејством њиховог неизбежног дискурса. Неопходно је пратити пут који води између две крајности, пут рационалног прихватања свега оног доброг што нове технологије доносе човечанству уз опрез да се колико је год могуће избегну њихове евентуалне штетне последице. Другим речима, морамо свесрдно прихватити точак као огромно достигнуће и савршену револуционарну технологију, али истовремено пазити да нам се нога не нађе на његовом путу.  Ова књига поставља једноставно питање: како нове технологије утичу на нас и на свет у којем живимо. Чини се да је једноставно, али није. Човекова креативност води свет напред, али га приморава да напредује ходајући по ивици ножа. После полазних поставки, дигиталног света, технологије и друштва, књига се бави односом дигиталне технологије и културе (да ли постоји и киберкултура, да ли култура и како прати напредак технологије), генетике и биоинжењеринга, долази и питање, а шта даље ? Уроњени у високотехнолошко друштво данашњице не смемо занемарити најбитније технологије које га покрећу, морамо их упознати и разумети како бисмо били у стању да њима владамо да не би оне нама управљале. мр Бранко Матић Матична библиотека Љубомир Ненадовић, Ваљево Питање будућности заокупљало је свет одувек. Једна од првих књига на ту тему Оглед о начелу развоја становништва Томаса Малтуса донела је негативне ставове о њој и изазивала расправе до данас. Много година касније, крајем седамдесетих година доста се писало о будућности. Најпре су Медоуз и остали у истоименој књизи упозорили на Границе раста, јер је први извештај Римског клуба озбиљно указивао на блиске границе потрошње појединих сировина и хране. Одмах затим Месаревић и Пестел, и поред унапређеног модела долазе до сличних закључака и у књизи Човјечанство на раскршћу, позивају на избор, куда и како даље. Те негативне погледе на будућност оповргавали су у исто време Американци Херман Кан, Вилијам Браун, Леон Мартел и у књизи Слиједећих 200 година прихватили констатације да постоје границе раста и да је Човечанство на раскршћу, али су понудили оптимистичке одговоре на проблем будућности. На почетку двадесет првог века, Стојиљковић Станко, у књизи Мозак на чипу се пита: Хоће ли машине искоренити људе? Истовремено и даје бројне одговоре, а предвиђање будућности постаје врло занимљиво. Разматра разне промене до којих мора доћи, а као главни фактор будућности наговештава малу силицијумску плочицу, познатију као дигитални чип или микропроцесор. У слично време, издавачка кућа Клио и Александар Луј Тодоровић доносе потпуно нови поглед на будућност и у књизи Дискурс нових технологија разматрају улогу и значај више нових технологија, а за неке од њих указује се да ће бити пресудне за опстанак човечанства, у будућности. Даље аутор разматра Дигиталне технологије и Генетику и биоинжењеринг, технологије које су по њему најважније за опстанак човечанства у будућности. Врло озбиљно указује да без њих будућност није могућа и разматра њихов утицај на друштво и културу. Кроз бројне наслове Тодоровић пише о настанку компјутера, њиховом развоју и све већем утицају на људе и начин њиховог живота, нарочито од појаве масовног коришћења Интернета. У завршном шестом поглављу Тодоровић се пита: А шта даље? и нуди одговоре. Будућност ће донети: нове енергетске технологије, нанотехнологије, криогенетику, даљи развој васионских технологија, али и Фотонику – опритичке и светлосне технологије. Књига може бити врло корисна људима који се питају како ће изгледати живот људи у будућност. За даља сопствена истраживања читаоцу је понуђена бројна литература, као и индекс појмова заступљених у изузетно савременој књизи Дискурс нових технологија. ◊ Живко Васић, дипл. машински инжењер Народна библиотека Вук Караџић, Крагујевац Људи су већ живели под различитим небесима, небесима која су насељавали богови, звезде и закони њиховог кретања, који су сви заједно утицали на животе људи на нашој планети. Сада је то небо дигитализовано, просјактано информацијама. Над нама је сада дигитално небо, а у нама виртуална животна уметност. Кроз шест поглавља писац нас лагано уводи у свет нових технологија. Прича се развија из великог знања, логичког просуђивања и закључивања утемељеног на рационалном промишљању. У првој глави се објашњава шта је технологија, шта је страх од технологије и које су то нове технологије. У наредним поглављима тежиште се ставља на дихиталну технологију и генетику и генетски инжењеринг. Све то је објашњено кроз повезаност тих технологија са свим аспектима живота и самим животом. Дат је приказ утицаја дигиталне технологије на личност, друштво и друштвене односе, економију, културу итд. Генетика и биоинжењеринг је друга област у којој ће се наука убрзано развијати. Ту је и одговор на питање: Шта даље? Па се ту даје приказ развоја нове енергетске технологије, нанотехнологије, криогенике, васионске технологије и фотонике. Нема никакве дилеме да свет мора ићи путем развоја науке, технике и технологије. Свесни смо људске несавршености и зато знамо да ће тај развој често "ићи ивицом".  Надајмо се да човечанство никад неће склизнути преко те ивице у понор.  Морамо водити живот тако да буде испуњен животом и љубављу, а не страховима и мржњом. Ако будемо успели да остваримо унутрашњу хармонију у себи, хармонију са целим човечанством, са биосфером и космосом - са богом, онда можемо бити сигурни да ће нове технологије обликовати и наше сопство. Тако ћемо доћи до старог начела: "Обликујући нешто, обликујемо себе". Ко не овлада новим технологијама, технологије ће овладати њима. Ова књига нас учи да не дођемо у позицију да нама овладају нове технологије и са њима нечији врло тврди, моћни интереси. ◊  

Like&Share