Knjiga nedelje u bibliotekama... vol.15 - SEZONA SEOBE NA SEVER

20.06.2018. | #Knjiga nedelje u bibliotekama... vol.15 - SEZONA SEOBE NA SEVER

Приказ књиге Сезона сеобе на север Тајиба Салиха Јелена Недић, професор књижевности Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Митровица Радња сели читаоца час на обале Нила, час на улице Лондона, а при том га, попут реке која својом струјом носи, вуче ка последњој страници без предаха. Свако ко се нађе негде између два света остаје туђин у оба - или плута насред реке на удару струја, или пада на њено дно, јер ни једној обали истински не припада. Занимљива прича, увек актуелна тема, питко и сликовито. ◊ Жикица Димитријевић, песник Јавна библиотека Бора Станковић, Врање Сведоци смо великих миграција и сеоба читавих народа са истока на запад, као последица ратова за енергију. Тако је и у прошлом веку било сеоба и миграција после колонијалних „ослобађања“, тј. освајања. Пример је Африка. Њене су државе биле колонијализоване и пре и после Првог светског рата. Земље, државе створене на тлу Црног континента, настале из својих племенских структура, са својом традицијом и обичајима, који се вековима не мењају.  Утицај колонијалних сила, доводи до сеоба на север. Оно што је за нас Запад то је за њих Север. О томе у овој књизи говори и пише Тајиб Салих. Тамо где Нил савија у лакат је село из кога потиче главни јунак, и приповедач у овој књизи. Корени који сежу у прошлост су дубоки. Тамо где волови ричу и магарци њачу, а бедуини живе у својим јаругама. Судан је први осетио „чари“ сеоба и утицај европске цивилизације. Образовање које се стиче на северу и где се купује знање, тешко може по повратку да разбије старе муслиманске, дуговековне обичаје и племенских навике. Све је вешто упаковано у двослојну причу, коју аутор саопштава читаоцу. Кроз остварене и неостварене љубави. Кроз робовски и потчињени однос жене и њеној борби на смрт за своја права. Мустафа Саид, школован у Лондону, враћа се на Нил да нађе свој  мир и спокој. Тамо ветрови дувају и са севера и са југа. Враћа се у беду у којој живи његов народ, узводно и низводно поред Нила, али  срећно и задовољно. „Река је текла али је изгледала као да стоји“. Једино понекад поплави цела подручја и села и опомене на  живот и смрт. Тако и Мустафу односи мутна вода Нила. Његову супругу и двоје деце добија наратор, чије име не сазнајемо, као тутор, да их чува и брине о њима. Богати старци и племенске вође онда купују, потчињавају и добијају младе жене. Ова се није дала па је починила убиство и самоубиство. Наратор је са закашњењем схватио да је и он био заљубљен у њу. Али од „армије мрака“ није могао да спасе ни њу ни робовласника, а ни свој народ. Завладао је мук у селу. На крају се наратор и поред смрти окреће животу, не питајући поред свега има ли живот смисла. Има још дужности и обавеза које мора обавити. Нил узима животе али је и извор живота. Тајиб Салих  је, кажу, у самом врху арапске књижевности. Морам признати да нисам читао много арапских писаца, али сам сигуран да је са овим романом оставио дубок траг, како у арапској тако и светској књижевности. Да проширите своје видике и сазнања о арапском, афричком свету, о Црном континенту, препоручујем књигу Сезона сеоба на север  и све похвале издавачу који нам у томе свесрдно помаже.

Like&Share