EKOTOPIJA, ODRŽIVOST, VIZIJA KULTURNOG PREDELA UZBUDLJIVOG GRADA

27.03.2023. | #ekotopija #ekologija #gradovi #održivost #budućnost #promena

EKOTOPIJA, ODRŽIVOST, VIZIJA KULTURNOG PREDELA UZBUDLJIVOG GRADA

Verde que te quiero verde – Dobrodošlo proleće, razgovor sa povodom 

Koliko i kako utičemo na održivost kulture, kvalitet života, autentičnost civilizacije u sadašnjem trenutku?

Koliko smo moćni, da li smo opredeljeni za budućnost? Koliko smo odgovorni, svesni, empatični, kao društvo, pojedinac, kulturološki entitet? Da li znamo, koliko želimo da učimo? Koliko smo sinhronizovani i sinergetski povezani u borbi za održivu budućnost planete?

Očekujući interaktivnu diskusiju na tribini Ekotopija i uzbudljivi gradovi, u Novom Sadu,  u vezi sa  težnjom i vizijom  ekotopije, kao antropologijom stvarnosti u interakciji kulturnih predela i sinergiji zelenih vrednosti, promišljamo na koji način svest o kulturnoj baštini, klimatskim  promenama, empatiji kamere ispred stvarnosti, utiče na integrišuću stvarnost, dok smo  istovremeno, akteri otpora, disperzije vrednosti, medijskih  manipulacija, devastiranih područja, ugroženih ljudskih prava. 

Dubito, Ergo Cogito, Ergo Sum - Uzbudljivi gradovi

Svaki grad ja autentičan kulturni predeo, sopstvena misija identiteta, ima svoj ritam, auru integriteta, viziju opstanka i održivosti, svaki je po nečemu prepoznatljiv, autohton. Kulturne manifestacije su jedan od efikasnih i efektivnih načina da grad izgradi i unapredi svoj identitet.  

Autori knjige Uzbudljivi gradovi, eksperti u oblasti marketinga u kulturi, Greg Ričards i Robert Palmer, analiziraju moguće načine na koje manifestacije kulture, poput festivala, izložbi i sajmova, doprinose unapređenju kvaliteta života u njima.

Ali, da li je knjiga Uzbudljivi gradovi arhetipski vezana za životnu sredinu, manifestiranu održivu umetnost življenja, ili je pak transformiše ili ignoriše?

Koliko je suštinski ekološka?

Kako diskusijom, argumetovanim, multidisciplinarnim stavovima, možemo da definišemo, označimo nove staze održivosti, a ekotopiju učinimo živom, realnom budućnošću?

A, utopija budućnosti je ‒ zelena

U znak obeležavanja pola milenijuma od nastanka čuvenog dela „Utopija” Tomasa Mora, Adam Maršal, profesor društvenih nauka životne sredine na Univerzitetu Mahidol, na Tajlandu, objavio je novu knjigu „Ekotopija 2121”

Pomisao na to kako će se naši gradovi razvijati u 22. veku, navela je naučnike da razmišljaju i o njihovoj održivosti. Nedavno je obeležena 500 - godišnjica jedne velike ideje - utopije. Tomas Mor, engleski državnik, pisao je u čuvenom romanu o tajanstvenoj i idealnoj ostrvskoj zemlji Utopiji - savršeno uređenoj zajednici zadovoljnih ljudi. Tačan datum objavljivanja „Utopije" nije poznat, ali se zna da je bila kasna jesen 1516. godine. Povodom proslave rođendana „Utopije", Adam Maršal je pokrenuo projekat i objavio knjigu „Ekotopija 2121". Nova verzija utopije ‒ ekotopija, grafičko je umetničko delo i predstavlja izložbu od sto budućih zelenih gradova iz celog sveta. Crteži se tumače kroz sto originalnih priča koje objašnjavaju transformaciju svakog grada u superekološku utopiju do 2121. godine.

Ekotopija i klimatske promene

Razumevanje izazova koji su imanentni klimatskim promenama impliciraju kreiranje odgovarajućih mehanizama prilagođavanja i ublažavanja, podjednako referentnih sferi prirodnih, društvenih, humanističkih nauka. Korporativna društvena odgovornost postaje načelo, spiritus movens ljudskih prava.

Teorija ekogradova, uzbudljivih gradova, sugeriše ekotipove kulturnih predela, stvaranja ljudskih naselja zasnovanih na samoodrživoj strukturi i funkcionisanju kulturnog i prirodnog ekosistema u simbiozi. Interdisciplinarne perspektive alternativnog turizma, multikulturološkog dijaloga, reintegraciju empatije iz percepcije političke ekonomije, kritičkih kulturnih studija i ekološke ekonomije. Ekološke utopije kao sinteza sposobnosti imanentnog doprinosa ekološki odgovornoj budućnosti i ekološki održivom društvu, narativ su sveukupnog entiteta egzistencijalne dijalektike, dijalektike gradova, manifestacijskih prostora, urbanih obnova; stvaranja društvenih prostora. Vode intenziviranju empatije globalnog post kovid trenutka. Opravdano su sredstvo, metodologija vizionarske slike bolje, plemenitije, humane budućnosti planete, kompatibilne ciljevima održivog razvoja UN.

Na putu ka 2030. godini – Podrška i politički napori

Svet nije napredovao u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja u protekle dve godine.

Ispunjavanja globalnih ciljeva održivog razvoja stagnira. Krize na polju zdravstva, klime, stanja biodiverziteta, geopolitička previranja donose velike izazove za održivi razvoj na globalnom nivou, navodi se u izveštaju za ovu godinu o ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Develompment Goals - SDG) za 2030. godinu. Ipak, prema ambicijama i implementaciji agende održivog razvoja, pozitivan primer u jugoistočnoj Evropi predstavlja Slovenija, koja zauzima visoko 15. mesto na svetu.

Agenda za održivi razvoj za 2030. koju su 2015. godine usvojile sve države članice Ujedinjenih nacija, zajedničkli je plan za mir i prosperitet za ljude i planetu. U osnovi agende je 17 ciljeva održivog razvoja (SDG), hitan poziv na akciju svih zemalja sveta u globalnom partnerstvu, razvijenih i onih u razvoju, navode UN.

Vojni sukobi i rat u Ukrajini imaju veliki međunarodni uticaj na bezbednost ljudi, hrane, cene energije, donoseći ogromne ljudske žrtve, državne, finansijske troškove za humanitarne akcije. Klimatske promene i kriza koja pogađa biodiverzitet istiskuju prostor za dugoročna planiranja i ulaganja.

Mir, diplomatija i međunarodna saradnja su osnovni uslovi da svet napreduje u ostvarenju SDG-a za 2030. godinu.

Osnovni principi SDG-a, društvena inkluzija, čista energija, odgovorna potrošnja i univerzalni pristup javnim uslugama potrebni su više nego ikada, kako bismo odgovorili na glavne izazove našeg vremena.

Kulturne politike, su deo kulturnih predela demokratizacije društva u odnosu na uzbudljive gradove.

Pokušajmo i učinimo, da deo implementacije ciljeva, našeg mikrokosmosa, dosegnemo ovoga puta.

dr Biljana Jovanović Ilić