Intervju dat dnevnom listu Severna zvezda Tel Aviva povodom dvadesetogodišnjice njene prve knjige, kratkih priča Nedaleko od centra grada (1987.) dobra je osnova za razumevanje njenog neobičnog, gotovo ekscentričnog romana Doli Siti. Razgovor je vođen u trenutku kada je autorka već stekla zapaženo mesto u izraelskoj književnosti nametnuvši se osobenim stilom i urbanim junacima banalne egzistencije koja ih često dovodi do stanja pobune i besa nadograđene fantastičnim književnim elementima. Njen stil određen je kao postmoderni i već je stekla status izraelskog klasika, no ona smatra da je prerano za bilanse i da sledeća faza njenog književnog stvaralaštva tek počinje.

N Tel Aviv Star: Da li ste vi inicirali novo izdanje zbirke priča Nedaleko od centra grada?

O. Kastel Blum: Nisam insistirala, plašeći se da moje knjige niko ne čita, da nisu stigle u porodične biblioteke Ali, ponovoljeno izdanje smatram uvek dobrom idejom, mogućnošću da se neke greške isprave a novi tiraž u knjižarama znači i potencijalne nove čitaoce.

N Tel Aviv Star: Recite nam nešto o okolnostima u kojima je nastala Vaša prva zbirka kratkih priča?

O. Kastel Blom: U to vreme umirao je moj otac od raka pluća, a ja sam bila u sedmom mesecu trudnoće; bilo je previse emocija koje su morale biti kanalisane . Svaka priča sadrži u sebi motiv smrti, na drugi način se nije moglo. Dva dana pre njegovog kraja rekla sam sebi da je krajnje vreme da se uozbiljim, a ocu dozvolim da mi oprosti što nisam ispunila njegovu želju i postala lekar. Umesto toga, u svakoj mojoj priči iz te zbirke neko je morao da umre.

N Tel Aviv Star: Nakon dve zbirke kratkih priča počeli ste da pišete romane koji su stekli veću popularnost, Kratka priča nije omiljena forma današnjih čitalaca, zbog toga mladi pisci počinju romanima. Šta mislite o tome?

O. Kastel Blum: Kratka priča je forma koju je zabavno čitati naročito u današnjem tempu života Mislim da je nestala iz izdavačkih razloga, svi traže romane u književnoj areni smatrajući ih formom koju publika vise voli. S druge strane, ne volim da se kratka forma tretira kao vežba na putu ka romanu.Kratka forma je zahtevna i teška, a roman ostavlja mogućnost piscu da izražava sve vrste svojih stavova, političke, etičke, emocionalne, društvene, kao u Doli Sitiju na primer. Glavna junakinja, to svakako nisam ja, ali jeste metafora sveta koji nam je dat. Kad to prihvati, čitalac će prihvatiti i roman.

http://www.haaretz.com/hasen/spages/894462.html