Prenosimo tekst objavljen u Omladinskim novinama o predstavljanju knjige Antidruštvene mreže koje je održano 13. decembra u Američkom kutku u Novom Sadu

PROMOCIJA KNJIGE: DRUŠTVENE ILI ANTIDRUŠTVENE MREŽE
Omladinske novine, 16. 12. 2018. 
autor teksta Ivana Kordić
fotografije Marija Erdelji

Sve je krenulo vrlo bezazleno. Momak sa Harvardskih studija pokrenuo je sajt 2004, sa svega pet zaposlenih. Samo nekoliko godina kasnije, Mark Zukerberg nalazi se na čelu sile koja broji 25.105 pojedinaca aktivno zaposlenih u kompaniji Fesbuk.

O knjizi
U knjizi je obrađena svaka društvena mreža ponaosob, ali autor ostavlja najviše prstora za jednu. Fejsbuk trenutno koristi dve milijarde ljudi širom sveta. Kako Sive objašnjava, upravo to je jedan od ključnih razloga zbog kog se Fejsbuk oteo kontroli.
Ono čega bi trebalo da budemo svesni jeste da Fejsbuk ne čine samo smešne fotografije, otkačeni video snimci i lepi mladi ljudi koji se pokazuju na ovoj društvenoj platformi. Ono na šta pristajemo svakim danom korišćenja ove društvene mreže jeste dostunost naših privatnih informacija. Autor u svojoj knjizi dokazuje da broj kompanija i ljudi koji zloupotrebljavaju naše lične informacije i karakteristike raste uporedo sa brojem korisnika.
Knjiga, takođe, govori i o porastu mentalnih bolesti, depresije, anksioznosti. Ono što je problem današnjice jeste kvantitet umesto kvaliteta, te se u borbi za što veći broj pratilaca i lajkova ljudi često samo izgube ne znajući na kraju zbog čega se, imaginarnim brojkama, međusobno utrkuju.

O Fejsbuku
Zoran Hamović, glavni urednik izdavačke kuće Klio, kaže:
Fejsbuk nas dnevno analizira. Svetsko tržište raste pomoću naših ličnih informacija. Imate kompaniju koju podržava 2 milijarde ljudi o kojima sve znate, te je mogućnost zarade i zloupotrebe porasla do vrhunca.
Niz problema današnjice leži u samoj kompaniji Fejsbuk koja prodaje naše podatke, nema određen filter sadržaja, ne uklanja uznemirujuće objave dok one ne budu prijavljene više desetina puta. Pored svega, mi i dalje nastavljamo da se služimo Fejsbukom i ne planiramo da prestanemo. On je postao sastavni deo naših života i sada, već naviknuti na njega, teško bismo se odvikli brze komunikacije i velikog protoka informacija koje su nam na raspolaganju, i to besplatno.
Fejsbuk, kao društvena mreža, je odgovaran ne samo za društveno socijalne probleme nego i za politički sistem koji je vidno narušen. Svedoci smo doba u kom se ogromna količina novca koristi za kampanje na društvenim mrežama. Pravi primer mogu biti poslednji američki izbori. Baš iz ovih potreba razvio se novi vid posla, bot. U Srbiji se u prenesenom značenju ovaj pojam koristi i za pripadnike takozvanih internet timova političkih stranaka koji organizovano pišu komentare podrške svojim partijama na veb-portalima ili daju podršku sviđanjem tih komentara.
Kada se uzme u razmatranje medijska scena, ne samo u Srbiji nego i u svetu, problematika samog poslovanja kompanije Fejsbuk dodatno raste. Ono čemu nas je veliki protok informacija naučio jeste da ne filtriramo lažne i istinite vesti. Danas, prosečan čovek veruje svemu što je pročitao. U želji pojedinca da se pronađe u društvu biraju se one objave koje imaju najviše lajkova i pregleda jer se po logici tu krije istina. Ono što se ne uzima u obzir jeste to da je gomila objava danas sponzorisano.

Kako se nosimo sa uticajem društvenih mreža?
Dalibor Petrović, profesor sa Beogradskog univerziteta, strahuje da možda nismo sposobni da se izborimo sa uticajem tehnologije.
Više od 40% svetske populacije koristi pametne telefone i svi oni poseduju neku društvenu mrežu. To nije loše, čoveku je neophodna razmena informacija kako bi opstao. Međutim, danas je transfer raznog sadržaja zbog porasta društvenih mreža brži nego ikada. Može li običan čovek to podneti bez posledica?
Aleksandar Tomašević, asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da bi rešenje za ovaj vid problema bilo što masovnije upoznavanje ljudi sa činjenicama koje objašnjavaju rad kompanije Marka Zukerberga, kao i reforma školstva koja bi uvela medijsku i digitalnu pismenost u osnovnim i srednjim školama. Tribine, predavanja i knjige obično nemaju puno uticaja jer moralna panika traje kratko da bi se čovek odlučio na radikalne promene.
Osim reforme školstva, buđenja svesti i širenja dokazanih činjenica ne postoji drugi način da se odbranimo od negativnog uticaja koji donosi porast tehnologije. Zoran Hramović tvrdi da će se kajati i oni koji koriste društvene mreže kao i oni koji od njih beže. Koliko ima koristi sa obe strane, toliko je i mana. Ali, činjenica je to da se danas svet seli na imaginarne platforme te postoji velika verovatnoća za otuđenje čitave nacije.
Dr Dalibor Petrović poručuje novijim generacijama da se ne bore protiv tehnologije nego da nauče pravilno da je koriste.
Na kraju, autor poručuje svojim budućim čitaocima da je vreme da pokrenemo dublju priču o platformama kojima se služimo. Šta dobijamo, a šta gubimo. Da li smo spremni da se prihvatimo surovu istinu i nastavimo kao i ranije bezbrižno da koristimo društvene mreže?