Stefan Čapaliku, savremeni albanski pisac i pozorišni i filmski reditelj,  autor romana SVAKO POLUDI NA SVOJ NAČIN biće gost izdavačke kuće Clio od 25. do 27. marta. Tokom boravka u Srbiji, Čapaliku će pored Beograda posetiti Sombor i Užice.

Stefan Čapaliku u Srbiji
Beograd - Sombor - Užice
25 – 27 mart 2019. godine

P r o g r a m

• ponedeljak, 25. mart / Sombor

18.00h / Predstavljanje romana SVAKO POLUDI NA SVOJ NAČIN
Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor, Trg Cara Lazara 3

• utorak, 26. mart / Beograd

19.00h / Predstavljanje romana SVAKO POLUDI NA SVOJ NAČIN
Bitef teatar, Skver Mire Trailović 1, Beograd

• sreda, 27. mart / Užice

18.00h / Predstavljanje romana SVAKO POLUDI NA SVOJ NAČIN
Narodna biblioteka Užice, Trg partizana 12

***

Stefan Čapaliku (1965) je diplomirao albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Tirani 1988, nakon čega je nastavio stručno usavršavanje u Italiji, Češkoj i Engleskoj, da bi doktorsku disertaciju odbranio 1996.

Od 2005. godine istraživač je pri Centru za albanske studije i profesor estetike na Univerzitetu umetnosti u Tirani.

Piše poeziju, prozu, drame i eseje koji su prevedeni na engleski, nemački, francuski, italijanski, rumunski, poljski, bugarski, srpski, makedonski i turski jezik. Pozorišni je i filmski reditelj. Za svoje drame, izvođene na nacionalnim i međunarodnim pozorišnim festivalima, osvojio je brojne nagrade i priznanja i proglašen najboljim albanskim dramskim piscem 1995, 2003, 2007, 2012. i 2016. godine.

Roman Svako poludi na svoj način, smešten u grad Skadar, obuhvata vreme od dve decenije tokom komunističke prošlosti Albanije. Taj period obeležen je prelomnim događajima, s jedne strane dešavanjima 1967, kada je Albanija proglašena ateističkom državom (zvanično, prvom i jedinom u istoriji), a sa druge, smrću njenog rodonačelnika, diktatora Envera Hodže, 1985.

Smeštajući priču u rodni Skadar, pripovedajući o svojoj kući, komšiluku, gradu, njegovoj jedinstvenoj kulturi i tradiciji, uz pomoć čitave galerije likova autor postepeno gradi književno svedočanstvo o sveukupnom stanju Albanije tokom njenog najbolnijeg perioda u novijoj istoriji. Stalna tenzija koja drži pažnju čitaoca proističe iz psihološke drame pripovedača, koja je zapravo drama više hiljada albanskih žrtava psihoterora, ubistava i represije, ljudi zarobljenih u okolnostima u kojima jedini izlaz može biti ludilo, ili pristajanje na život ljudskog bića koje je izgubilo sva osećanja.