Knjiga "Uzroci Prvog svetskog rata" autorke Anike Mombauer u izdanju Clia bila je povod tribini u Studentskom kulturnom centru, vrlo detaljnoj i sadržajnoj, čime je otpočeo ciklus tribina na ovu temu.

Veliki rat izgubio se pomalo iz kolektivnog sećanja i "ustupio" mesto Drugom svetskom ratu, a jubilej – sto godina od njegovog izbijanja, pogodan je da se činjenice o ovom izuzetno važnom događaju reaktiviraju i osveže novim tumačenjima. To čine i domaći i strani autori, na razne načine, od beletristike do naučnih radova i knjiga. Javlja se potreba za otvorenim diskusijama i revidiranjem stavova, pre svega mita o krivici srpske strane kao uzročnika njegovog početka.

Profesor Boris Begović započeo je, in medias res, o uzorcima rata, navodeći austrijsku želju da uništi Srbiju- kao svetionik Južnih Slovena (iz straha od istih, od moguće pobune podjarmljenih Bosanaca i ostalih), I druge političke faktore.

- Poučeni iskustvom iz prethodnih ratova, svi su bili ubeđeni da će I ovaj trajati kratko - istakao je Begović dodavši da je "rat zapravo počeo 1871, kada se ujedinila Nemačka", uz opširno objašnjenje o pozadini nemačkih ratnih ambicija.

Profesor Leon Kojen skrenuo je pažnju na engleskog naučnika Rola, čija knjiga će uskoro izaći u našem prevodu, dok je često citiranu Klarkovu knjigu "Mesečari" ocenio kao naučno ne posebno vrednu, ali stilski dobro urađenu. Kojen je govorio i o kulturnoj atmosferi pre rata, o tzv. bel epoku, o kulturi u usponu, jakom individualizmu koji je postojao.

Nadovezujući se na ova zapažanja, profesor Miloš Ković najavio je leksikon koji je u izradi, a koji će obraditi srpsku kulturu od 1903-1914, gde će čitaoci pronaći odgovore na brojna pitanja. Ovaj leksikon predstavlja sveobuhvatnu istoriju Srba tog perioda, i biće urađen u čak tri toma. Ković takođe kritikuje Klarkovu knjigu i smatra da se antisrpski naboj prelivao u akademske krugove.

- Taj rat nije bio samo rat male Srbije i velike Austrije, već rat male demokratske Srbije gde su seljaci bili slobodni i velike feudalne, konzervativne Austrije - rekao je on. Profesor Begović osvrnuo se i na ekonomske prilike, Ković na političke, dok je Kojen dao široku sliku culture pred rat, razmah i uspon kreativnosti pred rat. Vezano za ovu temu, valja se podsetiti i jednog predavanja, koje je u Beogradu držao bečki profesor Hanes Lajdinger, u kome se brutalno iskreno iznosi dokaze o habzburškoj odgovornosti.

I dalje traju što istoričarske što umetničke dileme oko krivice i odgovornosti. Koliko je Sarajevski atentat imao odjeka svedoči i priča "Pucanj u Sarajevu" Isaka Baševisa Singera, gde pisac daje judaističku (doduše, ironijsku) interpretaciju ovog događaja, rekavši da će Mesija sigurno uskoro doći. Svi znamo da nije došao, naprotiv.

Autor:S. Živković
Izvor: Dnevni list DANAS
Datum: 11. oktobar 2014.