Издавачка кућа „Клио” објавила је књигу „Психологија у образовању” Аните Вулфолк, Малколма Хјуза и Вивијен Волкап, где су објављена истраживања у области дечјег развоја, когнитивних наука, учења, наставе и тестирања, разматрана са становишта теорије и праксе у решавању свакодневних проблема у настави.

Нова је и студија „Усамљеност”, аутора Џона Касиопа, професора на Универзитету у Чикагу. Користећи се резултатима скенирања мозга, пратећи промене у крвном притиску и анализирајући функцију имуног систе­ма, Касиопо показује утицај друштвеног окружења на људе, чије последице се могу осетити чак на нивоу ДНК.

Књига пружа синтезу истраживања различитих група људи и ефекте које усамљеност има на њих. Говорећи о овом наслову, уредник едиције др Александар Димитријевић навео је истраживање у САД, које показује да је прошле године највећа смртност забележена, не у саобраћајним несрећама, или код оболелих од рака, већ код људи који су живели сами. Како је додао, утврђено је чак да после хируршких интервенција ране брже зарастају код особа које имају социјалну подршку...

–Усамљеност утиче и на нервни систем, на хормоне, али и на ефикасност на послу, на сопствени осећај задовољства квалитетом живота. Постоје људи који носе капацитет да једно време проведу сами и искористе тај период за креативне активности, а потом се укључују у социјално окружење – каже Димитријевић.

Како је додао, мајке често сматрају да бебе не познају осећај усамљености. Указао је на анкету међу нашим педијатрима, у којој су готово сви рекли да мајке брину да ли је, и када, беба јела, колико је добила на тежини, а не постављају питања која се тичу психолошког света бебе, њених потреба, осећања, надања. Он је подсетио да је Институт за психологију објавио књигу „Стандарди за развој и учење деце раних узраста у Србији” (у целости објављена на интернету), и истакао њујоршко истраживање где је у фокусу био начин на који се играју мајка и беба. Гледана успорено, секунду по секунду, та интеракција подсећа на балетску игру. На снимку се виде све реакције бебе: како мајка спушта руке на њу, како се беба намешта да је мама лакше узме, и од радости подиже десно стопало...

Овај издавач објавио је и Изабрана дела Душана Кецмановића (1942–2014), редовног професора психијатрије и политичке психологије на Универзитету у Сарајеву, члана Европске академије наука и уметности у Салцбургу, који се преселио у Сиднеј, где је до краја живота радио као психијатар међународне репутације. У Изабрана дела цењени психијатар уврстио је текстове објављиване током последње 43 године, освежене новим размишљањима.

У првом тому „Теме и дилеме” уобличена су есејистичка запажања о људима и појавама. Други том, „Етнонационализам”, бави се анализом националног карактера, у трећем, „Метапсихијатрији”, разматрају душевни поремећаји и колективне психозе. „У потрази за идентитетом психијатрије” назив је четврте књиге где су текстови о социјалној психијатрији, разлици између соматских болести и душевних поремећаја.

Публициста Милош Јевтић приредио је 2006. и књигу разговора са овим научником, под називом „Матице Душана Кецмановића”, у издању Београдске књиге.

Политка
8. октобар 2014.