GABRIELA BABNIKA - Ljubljana, Slovenija

1. Šta se dešava u Sloveniji u vezi sa korona virusom ?

Situacija u vezi sa koronom u Sloveniji je poprilično pesimistična. Vlada je prošle nedelje donela restriktivne mere, između ostalog odluku o ograničenju kretanja koja zabranjuje prelazak granica opština, koja je, po mom mišljenju, diskriminatorska. Ministarstvo unutrašnjih poslova donosi preporuke (da se, na primer, proširene porodice u to vreme ne smeju posećivati), što neki shvataju strogo restriktivno. Smatram da bi situacija morala da se rešava i kontroliše razumno, od primera do primera, a pre svega nije smisleno zastrašivati ljude. Na TV-u gledamo pre svega političare, a ja bih želela da bude više stručnjaka iz različitih oblasti. Ne kažem da bi to smanjilo strah, glupost i zbunjenost ljudi koji se sada ophode jedni prema drugima neprijatno i zajedljivo (što je, između ostalog, najizraženije na društvenim mrežama), ali bi možda neki od nas ipak imali osećaj da ne živimo u policijskoj državi. I, naravno, dešavaju se veliki biznisi pod maskama. Neko ko je juče prodavao sokove danas je milioner.

2. Postoji li nešto dobro u ovakvoj situaciji, vremenu velikog zla?

Naravno, kao što se kaže, na muci se poznaju junaci. Tih nekoliko junaka, udruženih u PEN-u, je, na primer, Vladi, Skupštini i Ustavnom sudu poslalo zahtev da bi Vlada Slovenije trebalo da poštuje sva Ustavom i zakonima zagarantovana prava državljanki i državljana, da Skupština ne bi trebalo da donosi zakone koji bi ograničavali dosadašnja prava ili uvodi nova i šira ovlašćenja represivnih organa (prisluškivanje, upad u stanove ili zadržavanje bez sudske odluke), da slovenačka vojska ne sme da sprovodi policijska naređenja, itd.

3. Kako ti živiš i šta radiš u ovakvim okolnostima izolacije?

Kao što sam rekla, družim se sa svojim koleginicama i kolegama (naravno na mreži) i sastavljam i potpisujem apele za ograničavanje govora mržnje, malo sedim na balkonu sa svojom dečicom, a malo i čitam i za sada samo razmišljam o novom romanu.

4. Da li i šta čitaš ? Može li čitanje da pomogne?

Čitam od Damira Karakaša do Ane Šnabl. Sve što mi dođe do ruku. Oslanjam se na svoju biblioteku, ali i na e-knjige koje mogu da pozajmim na Biblosu. Naravno, čitanje može biti spasonosno po život. Meni ga spasava poslednjih 35 godina. Kažu da su pisci navodno otporniji na izolaciju. Ne bih se s tim složila u potpunosti. I mi pisci smo ljudi koji moraju u prodavnicu. I ako se tamo neko dere na tebe jer ti je marama skliznula u usta, ili ako te komšije posmatraju sa balkona, ne znaš da li si još tamo gde bi trebalo da budeš, ili si se našao u liftu koji se zaglavio.

5. Koji je tvoj savet građanima u Srbiji, tvojim čitaocima?

Da se drže humora. Humor je ono što mi u poslednje vreme najviše nedostaje kod Slovenaca. Više ne znamo da se smejemo, već se samo svađamo. Pre svega, trebalo bi da svaki dan posmatraju kao da im je poslednji (bez apokaliptičkih nijansi). Neka uzmu u ruke knjigu, knjige, koje su oduvek hteli da pročitaju, a nisu imali vremena, volje, itd. U knjigama se, naime, krije sve ono što je najlepše, najbolje, sve što ljudska bića mogu.

(prevela sa slovenačkog Alenka Zdešar Ćirilović)