Knjiga Kulturna inteligencija objavljena je pre dvanaest godina, a čini se da tema koju pokreće nikad nije bila tako aktuelna i da saveti koje pruža nikad nisu bili dragoceniji.

Stručna savetnica u Institutu za društvenih nauka Irena Ristić u prikazu ove studije postavlja pitanje: 

U kojim situacijama je nama zapravo kulturna inteligencija neophodna? Primera radi postoje kulture u kojima je individualnost izražena i hijerarhije manje bitne, nasuprot onima u kojima je kolektivitet u prvom planu, sa jako izraženim hijerarhijama. U zavisnosti od toga iz kakve kulture potiče i čiju je matricu ponašanja nesvesno usvojio, pojedinac će se u poslovnom okruženju drugačije ponašati i imati drugačija očekivanja od svog nadređenog. Jedan Nemac, koji potiče iz individualističke kulture će stalna zapitkivanja i nadgledanje od strane nadređenog smatrati nekulturnim i tumačiti ih kao znak nepoverenja, što će najverovatnije uticati i na njegov učinak u radu. Nasuprot tome će jedan Japanac, koji potiče iz kolektivističke kulture, isto takvo stalno nadgledanje od strane svog nadređenog smatrati ne samo pospešujuće, već i kao znak poverenja i brige. Samim tim će zadvoljnije obavljati svoj posao.  

Prikaz je u celosti dostupan na našem blogu. Pročitajte ga i saznajte, šta je kulturna inteligencija, kako je steći i kakve odgovore nam na ova pitanja pruža studija Kulturna inteligencija Dejvida S. Tomasa i Kera Inksona.