Književni salon KIRKA i Izdavačka kuća CLIO
 pozivaju vas na predstavljanje knjige

Dača Maraini
DRAGI PJER PAOLO

Na stranicama ove knjige Dača Maraini, najbliža Pazolinijeva prijateljica, ispreda prisan i iskren dijalog, sposoban da oživi duboku privrženost, satkanu od poštovanja, umetničkih i kinematografskih iskustava, ideja i putovanja

učestvuju
Ljubica Arsić / Miroljub Stojanović / Zoran Hamović 

moderira
Dragana Poljak

četvrtak, 25. januar u 19h, Književni salon Kirka Njegoševa 73/10 (treći sprat), Beograd

Dača Maraini
DRAGI PJER PAOLO
sa italijanskog prevela Alenka Zdešar Ćirilović

Na stranicama ove knjige Dača Maraini, najbliža Pazolonijeva prijateljica,  ispreda prisan i iskren dijalog, sposoban da produži i oživi duboku privrženost, satkanu od poštovanja, umetničkih i kinematografskih iskustava, ideja i putovanja koja su delili sa Albertom Moravijom i Marijom Kalas, u želji da otkriju svet, osobito Afriku. Ovu delikatnu ispovest Maraini konstruiše kao vanvremensku prepisku u kojoj je sve živo i prisutno.

U pismima Pazoliniju, tom strukturalnom stožeru knjige, snovi igraju centralnu ulogu. Oni su prostor za diskusiju, gde sećanja bujaju i pridružuju se razmišljanjima na koja Pazolinijev život, misao i misteriozna smrt autorku i danas pobuđuju. Stil satkan od ljupkosti i sentimentalnosti, ali i racionalne i čvrste komponente svojstvene Dačinom pisanju, čine ovo sećanje koje spaja prošlost, sadašnjost i budućnost odsudnim za  iznalaženje odgovora na pitanje – ko je zaista bio čovek kome istorija kulture dvadesetog veka toliko duguje.

Nasilna smrt jednog pesnika simbolički mnogo toga kazuje o vremenima u kojima živimo. Kao da nam to govori da su u potrošačkom društvu poezija, inteligencija, sećanja postala ne samo uzaludna već čak i neprijateljska. Uznemirujuća je i sama činjenica da je nemoguće saznati ko je zapravo priželjkivao Pazolinijevu smrt.

Dača Maraini, izvod iz intervjua

Dača Maraini italijanska je spisateljica poreklom iz plemićke sicilijanske porodice. Detinjstvo je provela u Japanu gde je, sklanjajući se sa roditeljima od fašizma, živela tokom rata. Odbivši da prizna Musolinijevu Republiku Salo, savezničku sa Japanskim carstvom, porodica Maraini je tri godine provela u koncentracionom logoru u Nagoji. Po završetku rata Maraini se vraća u rodnu Italiju. Studije završava na prestižnom internatu u Firenci. Dugo je bila saputnica Alberta Moravije. Njeno stvaralaštvo umnogome je inspirisano uticajem roditelja, a posvećeno je i problemima žena. Napisala je brojne drame i romane. Za zbirku pripovedaka Buio (1999) osvojila je književnu nagradu Strega, za jedan od najčitanijih italijanskih romana Dug život Marijane Ukrije (La lunga vita di Marianna Ucrìa) (1990) nagradu Kampijelo.