O najnovijoj knjizi profesora Todora Kuljića Anti-autobuografija pisao je Ivan Radanović i pokušao da objasni zašto se ona ne može svrstati u klasične autobiografije.
Prikaz knjige objavljen je u vikend izdanju lista Danas od 20/21. januara 2024. a vi ga možete pročitati u prilogu.

Ova knjiga je „profesionalno samoviđenje u kome je traženje istine složeno“. Protkana je autorovim samoviđenjem kao studenta, profesora sociologije i publiciste. Kao disidenta u socijalizmu i oponenta kapitalizmu. Kao svedoka dveju epoha čiju smenu prate lične prekretnice, razočaranja, dileme i samosumnje. Ukazujući na njih, samorefleksivno preispituje sopstveni otpor u vremenu. To je kontrasećanje - autentično sećanje na kontekst koji se ne može opet proživeti. Zato je ovo antiautobiografija, a ne autobiografija.
 
Braneći demokratiju Čerčil je branio britansku imperiju. Njegovi memoari, presvučeni antinacizmom, suštinski su konzervativni. Arhitekta Šper je, kao jedan od nacističkih čelnika, sugerisao da je moguće biti nacista i dobar čovek, čime se konvertovao u tehnokratu koji je radio svoj posao. Komunista Ćosić se rebrendirao u demokratu i oca nacije. U pisanjima ove trojice, prema prof. Kuljiću „dosta je govora o sebi, komentara svog ponašanja, samokritike, ali je najmanje samorefleksije“. Ćosićse nije ogradio od normalizacije nacionalizma, ali je priznao da je verovao u Tita zbog čega, u ovom smislu, još i najbolje prolazi.

Odlomak iz teksta Ivana Radanovića