Sinoć je u velikoj sali Matice Srpske održđano predstavljanje knjige Srbi 1903-1914: Istorija ideja u Novom Sadu. Prisutne je pozdravio potpredsednik ove institucije, prof. dr Branko Bešlin, napomenuvši da knjiga predstavlja multidisciplinarni poduhvat. Budući da je reč o periodu između dve godine koje u srpskoj istoriji predstavljaju važne prekretnice, ocenjivanje te epohe ne može biti zaobiđeno, a tekstovi u okviru ovog dela nesumnjivo poručuju da je to bila epoha napretka, primetio je Bešlin. On je proveo prisutne kroz imena autora čiji su tekstovi uvršteni u ovaj zbornik, uz ocenu da je njegova vrednost uravnotežen i naučno utemeljen pristup prošlosti.

Reč je preuzeo dr Slobodan Vladušić, koji je govorio o srpskoj intelektualnoj eliti perioda kojim se knjiga bavi. Primetivši da naziv „zlatno doba“ nosi konotaciju da se najbolje dogodilo u prošlosti, on je taj termin ocenio  kao alibi za manjak energije današnje generacije. Srpska intelektualna elita, koja je bila najaktivnija u pomenutom periodu, odlikovala se verom u egalitarizam i antidogmatskim, racionalnim i intelektualno poštenim  mišljenjem. Vodeći intelektualci imali su osećanje lične odgovornosti i moć da svoju nacionalnu tradiciju prevedu na jezik epohe i modernosti. Vladušić je završio komentarom da su oni verovli kako mogu menjati duh vremena i da su u skladu sa tim uverenjem pokušavali da od ljudi stvore građane koji shvataju da se država gradi kontinuirano.

U nastavku se prisutnima obratio prof. dr Aleksandar Petrović, primetivši da je knjiga postistorijska, da okuplja grupu autora koji nose energiju novog talasa i svojim tekstovima šalju poruku da je preobražaj uvek moguć. Uz komentar da je danas kada se svaki događaj ocenjuje kao istorijski pojam istorije postao neupotrebljiv, istakao je da je značaj ove knjige u tome što odražava sukob koji istoriju stvara.

Na posletku, publiku je pozdravio i doc. dr Miloš Ković, priređivač knjige, ne krijući da se oseća ponosno svaki put kada govori i velikoj Sali Matice srpske. Ković je ovo delo okarakterisao kao zbornik koji održava kontinuitet sa pomenutim periodom, ali i sa budućnošću, što se odražava u odabiru autora tekstova, koji su pripadnici različitih generacija. Ković je posebnu pažnju skrenuo na relativizaciju ovog perioda kojoj je današnja nauka sklona. Napomenuo je da ako iz današnje perspektive posmatramo taj period, sve naše bitke izgledaju kao porazi i da treba da budemo svesni svojih ograničenja kada sudimo svojim precima. Ković je primetio da je reč o ljudima koji su aktivističkim duhom uspeli da promene kulturni obrazac svoje epohe, te da je ova knjiga pokušaj da se vratimo na ramena tih džinova.