Danas je u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije održano predstavljanje knjige E-biblioteka autorke Vesne Injac Malbaša. Knjiga je objavljena u partnerstvu Izdavačkog preduzeća Clio i Udruženja Biblioteka plus. Budući da je autorka preminula ne dovršivši rad na ovom delu, taj zadatak preuzele su njene saradnice Dobrila Begenišić i Gordana Ljubanović. Pored njih, prisutnima su se obratili i Biljana Kosanović, bibliotekar saradnik i Zoran Hamović, glavni urednik IP Clio.

Bilo je to koliko predstavljanje knjige, toliko i sećanje  na samu autorku, njenu neprocenjivu zaostavštinu i posvećenost profesiji. Publiku, u kojoj su bili brojni prijatelji i kolege autorke, pozdravila je Milena Đorđijević, ispred institucije Narodne biblioteke Srbije, podsetivši na bogato i plodonosno iskustvo Vesne Injac Malbaša u oblasti bibliotekarstva, koje između ostalog obuhvata rukovođenje Sektorom za programe i projekte NBS, članstvo u Nacionalnom savetu za kulturu Republike Srbije gde je jedno vreme vršila i funkciju zamenika predsednika, funkciju potpredsednika Bibliotekarskog društva Srbije, članstvo u Udruženju književnih prevodilaca Srbije, mesto predsednika Nаciоnаlnоg kоmitеtа Srbiје zа Unеskоv prоgrаm “Pаmćеnjе svеtа”, te osnivanje Udruženja Biblioteka plus. Pre nego što je prepustila reč sagovornicima, Đorđijević je podsetila prisutne na reči Vesne Injac Malbaša da je uloga biblioteka današnjice u društvu znanja i otvorenog pristupa informacijama ključna.

Predstavljanje je otvorila Dobrila Begenišić, bibliotekar savetnik. Ona je istakla da je reč o zbirci članaka koje je autorka objavljivala u domaćoj i stranoj periodici, kao i radovi koje je izlagala da domaćim i međunarodnim stručnim skupovima, te da se zajedno sa Gordanom Ljubanović, prilikom priređivanja ovog dela, rukovodila nacrtom koji je autorka imala na umu, podelivši knjigu u četiri poglavlja – Narodna biblioteka Srbije, Srbija, Evropa i Svet, uz detaljnu bibliografiju radova Vesne Injac Malbaša. Predstavljajući prva dva poglavlja, Begenišić je napomenula da okosnicu autorkinog rada predstavljaju moderni tokovi u bibliotekarstvu, kao što su digitalne biblioteke, digitalizacija i zaštita kulturne baštine, terminologija bibliotekarstva i evropski projekti. Begenišić je posebno naglasila zalaganja Vesne Injac Malbaša da savremene tokove u bibliotekarstvu primeni u ovdašnjoj praksi, te njenu sposobnost da o Narodnoj biblioteci Srbije piše na sažet i koncizan način, što njene tekstove čini idealnim za upoznavanje sa načinom rada i istorijatom ove institucije. Osvrnuvši se na naredno poglavlje koje se tiče bibliotečkih standarda i zakona, Begenišić je ukazala na mogućnost široke primene ovog dela. Na posletku, Begenišić je primetila da knjiga zbog svoje koncepcije, naučne aparature koja je u njoj prisutna i detaljno navedene literature služi kao dragoceni priručnik svim bibliotekarima.

Reč je preuzela Gordana Ljubanović, takođe bibliotekar savetnik, predstavivši druga dva poglavlja knjige. Svako ko zna Vesnin pisani doprinos bibliotekarskoj struci, rekla je Ljubanović, zna da je ona bila majstor sintetskih, preglednih radova. Autorka je bila jedinstvena po radnoj etici, upornosti i sistematičnosti. Uvek okrenuta praktičnoj strani svoje struke, smatrala je da je istinski razlog postojanja biblioteka to da korisnicima obezbede ono što im treba i ukažu na ono što nisu ni znali da im treba. Uvodeći nove pojmove u svoju struku, Vesna je u mnogim njenim aspektima bila na prvoj liniji aktivnosti. Značaj ove knjige je istorijski, zaključila je Ljubanović, jer ona predstavlja neprocenjiv izvor za sve one koji će proučavati istoriju srpskog bibliotekarstva.

Biljana Kosanović podelila je sa publikom sećanja na dugogodišnje prijateljstvo i saradnju sa autorkom, stavivši akcenat na NBS kao instituciju koja dokazuje da čak i u maloj i siromašnoj zemlji možemo biti u skladu sa vremenom u kom živimo, što je u velikoj meri zasluga Vesne Injac Malbaša. Ona je želela da ova biblioteka bude moderna i svetska, ali tu modernizaciju nije uspela da završi. Zahvaljujući njoj NBS je imala milion digitalizovanih stranica, bila je kao takva deo svetske digitalne baštine i privlčila hiljade korisnika na portal NBS. Kosanović je prisutne upoznala i sa zalaganjem autorke na polju zakonodavstva, zaključivši rečima da je Vesna demistifikovala predstavu o bibliotekarstvu kao lagodnom zanimanju kojim svako može da se bavi.

Na kraju se prisutnima obratio i Zoran Hamović, osvrnuvši se na ulogu Vesne Injac malbaša u pokretanju i razvoju Udruženja Biblioteka plus, kao i edicije koja mu je komplementarna. Udruženje je pokrenuto sa željom da se biblioteke uvere kako su nosioci socijalnih promena, i to promena na bolje. Takođe je naglasak stavio i na ulogu autorke u modernizaciji prakse, te u zalaganju za zastupljenost i prepoznatljivost srpskog stvaralaštva u svetskoj kulturnoj baštini. Upravo to je čini kulturnim ambasadorom, a saradnja sa njom predstavlja privilegiju. Ova knjiga nije samo priručnik, sumirao je Hamović, već i narativ koji nam pokazuje da možemo dalje onda kada posustanemo.