“Međunarodno komuniciranje je moderna tema koja otvara brojna pitanja o medijskoj praksi. Nesumnjivo je da će ova knjiga odigrati važnu ulogu u obrazovanju onih koji se medijima bave ili za njih interesuju”, reči su kojima je Zoran Hamović, glavni urednik naše kuće otvorio predstavljanje knjige Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije. On je dodao da se o medijskoj pismenosti i kulturi još uvek nedovoljno govori u osnovnim i srednjim školama, te da knjige iz edicije Multimedia daju značajan doprinos u širenju znanja o ovoj temi. “Edicija nije namenjena samo profesorima. Proteklih nekoliko godina, našu pažnju usmerili smo ka mladima koji tek svoje profesionalno usmerenje, naglasio je Hamović.

Jedan od trojice autora, prof. dr Miroljub Radojković sa Fakulteta političkih nauka, istakao je da se komunikaciona sposobnost danas ne razlikuje od države do države, već od čoveka do čoveka. “Digitalni jaz sve je manji. Iako neke zemlje u svom razvoju zaostaju, gustina interneta je sve veća, što ukazuje na to da je pristup svetskoj mreži sve jednostavniji”, podvukao je Radojković. On je naglasio da je sve teže entuzijastično govoriti o demokratičnosti interneta, jer je nakon slučajeva Edvarda Snoudena i Viki Liksa, jasno da među jednakima postoje jači.

“Razvoj tehnologije ne nosi sa sobom samo demokratski potencijal, već i nove mehanizme nadzora. Informacione tehnologije imaju moć kontrole, tj. kontrolišu sve ono što se među nama i oko nas dešava”, rekao je dr Branimir Stojković, profesor na Fakultetu političkih nauka. On se u knjizi prevashodno bavio pitanjem pozicije novinskih agencija u modernom svetskom poretku. “Opstanak novinskih agencija zavisi od prilagođavanju uslovima koje diktira informaciono društvo. Jasno je da je ono što je nekada bila reč, sada je informacija”, ukazao je Stojković.

Mr Aleksandar Vraneš, koautor sa Fakulteta političkih nauka u Banja Luci, objasnio je kako u svetlu novih informacija o efektima svetske mreže postaje sve teže prihvatiti nekadašnju tezu o internetu kao oživljavanju antičke agore. “Globalno razumevanje trebalo bi da bude derivat internet komunikacije, ali ga je gotovo nemoguće ostvariti u uslovima u kojim samo 15% populacije govori engleski jezik. Ako internet ne dovodi do progresa u globalnom razumevanju, kako da očekujemo napredak u globalnoj kulturi”, predočio je Vraneš. On zakljiučio da je e-elita sve vidljivija i da se radi o novoj društvenoj grupi koja govori engleski, poseduje resurse i samim tim bolje pozicionira u svetskom poretku.

Autori sun a kraju naglasili da knjiga može biti predmet pažnje ne samo stručne javnosti već i publike koja želi da razume kako se društvo menja pod uticajem novih informacionih tehnologija.