IP Clio privelo je kraju prolećni ciklus čitalačke kampanje Biranje pod moranje.

Po vrelom danu u Narodnoj biblioteci Bor okupio se veći broj zainteresovanih čitalaca koji su sa književnicom Ljubicom Arsić i profesorom Filološkog fakulteta Tihomirom Brajovićem razgovarali o čitalačkim izborima i iskustvima. Učesnici su govorili o svojim prvim čitalačkim iskustvima i kako su zavoleli odlazak u biblioteku.

Prisutne je prvo pozdravila Nataša Đelošević, zamenica direktora IP Clio, predstavivši borskoj publici program Biranje pod moranje i ediciju Gral.

Nakon toga Ljubica Arsić je podelila sa slušaocima sećanje na svoj susret sa Dnevnikom Ane Frank, kao knjigom zbog koje je zavolela i čitanje i pisanje. Premda ju je isprva ova knjiga  potresla, tek kada se u školi susrela sa patnjama svoje drugarice, shvatila je da se ne pati samo u romanima veći i u stvarnom životu, a da nam literatura taj život tumači i pomaže da ga prihvatimo. Ovo iskustvo označila je kao presudno u svom čitalačkom i spisateljskom iskustvu. Tihomir Brajović govorio je o svojim sećanjima na prve odlaske u biblioteku i nezajažljivu potrebu za novim knjigama kojima biblioteka često nije mogla da izađe u susret.

Ove anegdote podstakle su i publiku da se uključi u razgovor, pa se brzo razvila dinamična diskusija.

Poslednji grad u okviru prolećnog dela čitalačke kampanje Biranje pod moranje bila je Loznica. U intimnom ambijentu Galerije Miće Popovića i Vere Božičković Popović i ovog puta prisutnima se obratila Ljubica Arsić, kojoj je društvo pravio pisac Vule Žurić. U nameri da analiziraju sentencu „O ukusima se ne raspravlja“, učesnici su ovom prilikom razgovarali o formiranju čitalačkog ukusa.

U vezi sa pomenutom izrekom, Ljubica Arsić napomenula je da se o ukusima ne respravlja jer se podrazumeva da postoje određena merila dobrog ukusa, te da sve ono što ih ne zadovoljava zapravo nije ni vredno rasprave. Kada je reč o mladim čitaocima, ona je istakla neprocenjiv značaj školske lektire čija je svrha da postavi jedan stabilan temelj za izgradnju dobrog čitalačkog ukusa. Vule Žurić govorio je o ovom pitanju sa stanovišta pisca, ukazavši na to da se ukus jednog pisca i jednog prosečnog čitaoca neminovno moraju razlikovati, jer oni čitaju iz različitih pobuda. Dok pisac čita zbog rada na sopstvenom stilu, prosečan čitalac u knjigama često pronalazi razonodu, usled čega mu se ne može zameriti ako se ponekad opredeli i za neko štivo koje nema literarnu vrednost.

Govoreći o tome šta kvalitetnu knjigu razlikuje od one koja to nije, Ljubica Arsić skrenula je pažnju da je često teško napraviti razliku između autentičnog pisanja i visokog kiča. Ono po čemu se dobra knjiga može prepoznati je istinska životna radost koju pisac unosi u svoje redove čak i kad piše o najmračnijim temama i koja dopire i do čitaoca, pomažući mu na taj način da se suoči sa sopstvenim teškim trenucima. Složivši se sa Ljubicom Arsić, Vule Žurić prisetio se dana tokom bombardovanja Sarajeva, kada su mu upravo knjige pomogle da se oseća kao čovek, ne toliko zbog toga što su mu pomogle da mašta, koliko zbog toga što me je sama mogućnost čitanja ukazivala na to da civilizaciji ipak nije došao kraj. 

Sagovornici su se složili u stavu da školsku lektiru ne treba mnogo menjati, ali da je preporučljivo u nju uvrstiti neke žive pisce, ili bar učenicima omogućiti da ih upoznaju. Kako su primetili, učenici na osnovu aktuelne lektire mogu samo da zaključe da pisac nije pisac ako nije mrtav, te da je i književnost kao umetnost nešto što pripada prošlosti, što je veoma štetna pretpostavka.

Preporučivši prisutnima svoje omiljene naslove iz edicije Gral, poput Sinova istoga oca ili Bez daha, učesnici su prepustili reč publici, koja je sa njima podelila sećanja na svoje profesore književnosti i način na koji su ih oni formirali ne samo kao čitaoce, već i kao ljude.

IP Clio će čitalačku kampanju Biranje pod moranje nastaviti na jesen, kada će posetiti još gradova u Srbiji.