Koje naslove sprema IP Clio za predstojeći Sajam knjiga, kakve su uredničke  koncepcije edicija i koji autori će uskoro posetiti Srbiju – o svemu ovome bilo je reči na predsajamskoj konferenciji za novinare, održanoj u redakciji ove izdavačke kuće.

Novinare je prvo pozdravio glavni urednik, Zoran Hamović, istakavši da  se u okviru svake edicije mogu pronaći dela koja održavaju dvadesetpetogodišnju liniju razvojaIP Clio, kao i potrebu da se uvek odredi prema savremenom trenutku. Pored njega, na konferenciji su govorili i Zoran Paunović, urednik edicije Klepsidra koja ove godine ima težište na konceptu Šokantna umetnička amerika, Nebojša Bradić, urednik edicije Ars Scena koja ove godine ima bogatu produkciju, podstaknuta jubiilejem BITEF-a i Aleksandar Savić, istričar, koji je govorio o brojnim povodima da se u okviru edicije Polis pojave kapitalna dela o arapskom svetu.

Predstavljajući ediciju Klepsidra, Zoran Paunović se osvrnuo na dva naslova, Izabrana pisma Džeka Keruaka i Alena Ginsberga i Pegi Gugenhajm Frensin Prouz. Keruakova i Ginsbergova prepiska zanimljiva je i sa stanovišta dinamike njihovog prijateljstva i razvoja njihovih literarnih ideja, ali i sa stanovišta uticaja koji su imali na kulturu XX veka, primetio je Paunović. Sa druge strane, Pegi Gugenhajm  je knjiga o strastvenoj ljubiteljki umetnosti i života. Kao što je i u umetnosti podržavala avangardu, tako je i u životu prkosila svim konvencijama, zalažući se za osvajanje slobode i rušenje svih granica, zaključio je urednik edicije Klepsidra.

Nebojša Bradić je napomenuo da Ars Scena ove godine donosi knjige koje su bitne kako za one koji se bave scenskom umetnošću, tako i za publiku. Balet i moderna igra  Suzan Au je sveobuhvatan vodič kroz ovu umetnost, od dvorske umetnosti Luja XIV, pa do savremenih uličnih performansa. Rečnik performansa i savremenog pozorišta Patrisa Pavisa potvrđuje da su ukrštanja i preklapanja likovne i scenske umetnosti danas neizbežna. Razmišljanje o poziciji institucionalnog teatra u odnosu na komercijalni, to jest odnos umetnosti i tržišta predmet su knjige Dragana Klaića Početi iznova – promena teatarskog sistema. Knjiga Ivana Medenice Tragedija inicijacije ili nepostojani princ na otiginalan način sagledava neke likove karkteristične za  dramsku literaturu od Hamleta, preko Mizantropa, do Don Karlosa.

Aleksandar Savić govorio je prevashodno o naslovima iz edicije Polis koji se bave arapskim svetom, to jest o  drugom izdanju Oksfordske istorije islama priređivača Džona L. Espozita i o Istoriji arapskih naroda Alberta Huranija, istakavši da nije zgoreg ova dva dela posmatrati kao diptih. Oksfrodska istorija islama okuplja vrlo stručan tim, zbog čega pruža dijahronijski uvid u ovu religiju. To je relevantan vodič kroz jednu kontroverznu oblast, a njegovo drugo izdanje dolazi sa revidiranim pogovorom profsora Darka Tanaskovića. Istorija arapskih naroda je na svetskim univerzitetima među vodećim priručnicima za izučavanje arapskog sveta. Hurani je oplemenio naše sagledavanje arapske istorije svojim vrlo širokim pogledom i narativom koji nas vodi od formativnog perioda islama do poslednjih dana XXI veka. Objavljivanje ove dve knjige dobija na značaju kada se uzme u obzir da ove godine i Katedra za orijentalistiku proslavlja devedeset godina postojanja.

Razvijajući temu arapskog sveta, učesnicima se pridružio i prevodilac Srpko Leštarić, koji je govorio o Zejnovoj svadbi Tajiba Saliha  i Savremenoj arapskoj priči priređivača Jovana Kuzminca, naslovima iz edicije Gral. Salih je svom glavnom junaku dao ime Zajn, što znači Lepotan, koje je u potpunoj suprotnosti sa njegovim izgledom, ali on čitaoca očarava svojim duhom. U taj duh Salih je utkao i svoja mističarska i sufijska promišljanja, zbog čega ovaj roman daje povoda za mnoga ponovna čitanja. Savremena arapska priča doživela je svoje drugo izdanje, a priredio ju je i preveo Jovan Kuzminac. Reč je o zbirci koju je priređivač sastavljao usputno, čitajući književne časopise tokom svog boravka u arapskim zemljama. Zoran Hamović dovršio je razgovor o ediciji Gral, istakavši da ona ove godine predstavlja dva češka pisca, dva italijanski, i po jednog izraelskog i holandskog. Među njima se izdvaja Marketa Hejkalova koja će od 25. do 27. oktobra biti gošća Sajma knjiga. Krajem godine Srbiju će posetiti i Judit Kacir, autorka romana Cila i Jan van Mersberger, pisac romana Balkanski Hudini.

Poslednja je predstavljena edicija Imago, među čijim izdanjima se posebno ističe Psihologija dobrote Salmana Ahtara. Imago kao edicija odgovara na potrebe čitalaca da prevaziđu strah tražeći oslonac u autorima iz struke. Predstavljena su i posebna izbanja – elektronska i naročito audio izdanja koja svoju publiku grade kroz emisiju Knjiga za slušanje, zajednički projekat IP Clio i Trećeg programa Radio Beograda. Pažnju naročito zavređuju prevodi knjiga domaćih autora na druge jezike, poput knjige Daily Life in Medieval Serbia.

IP Clio ove godine učestvuje na Sajmu knjiga pod sloganom Optimizam leči organizam. Štand će biti smešten u areni Hale 1, a program sledi uskoro.