U utorak 9. maja u Medija centru, održana je konferenciju za novinare kojom je najavljena serija razgovora pod nazivom Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia izdavačkog preduzeća Clio, i to u deset gradova Srbije (Novi Sad, Niš, Novi Pazar, Subotica, Užice, Vršac, Kragujevac, Vranje, Šabac, Zaječar).

Ove godine navršava se 20 godina pisustva edicije Multimedia, izdavačkog preduzeća Clio, u stručnoj i široj javnosti. Nedavno, na 23. međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu, uručeno je i poslednje u nizu priznanja – Povelja Novosadskog sajma za dvadesetogodišnjicu uspešne aktvinosti što je četvrto priznanje dosadašnjem uredničkom konceptu i aktivnostima.

IP Clio i Pokret Novi optimizam organizovaće seriju razgovora pod nazivom Mediji i Novi optimizam koji će imati za cilj da otvore javnu debatu o društvenom statusu i uticaju savremenih medija, medijskoj kulturi, profesionalnom položaju novinara. Time se nastavlja sa dvodecenijskim podsticajima medijskim poslenicima da se aktivnije zalažu za obrazovanje i unapređenje profesije.

Najavljene su sledeće teme i gradovi:

1. Medijska pismenost i medijska kultura
Novi Sad, 15. maj
2. Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice
Niš, 23. maj
3. Spin je mrtav, živeo spin
Novi Pazar, 30. maj
4. (Ne)moć komunikacije
Subotica, 2. jun
5. Etika javnog servisa u trci s privatnim tabloidima
Užice, 6. jun
6. Mesto televizije u savremenom medijskom sistemu
Vršac, 9. Jun
7. Politička ekonomija medija: vlasnici i gospodari
Kragujevac, 13. Jun
8. Publika kao (ne)kritika
Vranje, 16. jun
9. Misliti digitalno: mediji i tehnologija
Šabac, 6. septembar
10. Smrtonosna žurnalistika – informisanje, građani/potrošači, doba posle istine
Zaječar, 8. septembar

Na konferenciji su govorili Slaviša Lekić, Milena Dragićević Šešić, Gordana Janković, Branislav Grubački, Zoran Hamović, Maja Vukadinović, Biljana Pavlović, Ranko Stojilović.

Zoran Hamović, direktor i urednik IP Clio, rekao je kako je prva knjiga “Moć medija” objavljena za vreme protesta ’96. godine u istoj situaciji u kojoj se i danas nalazimo, i kao i sada, i tada se vodila bitka za slobodnu reč, građanske slobode i medije. Danas se iskazuje nezadovoljstvo politikom koja utiče na medije i koja stvara kontekst u kojem određeni mediji funkcionišu kao instrument. Nove generacije bi trebalo da imaju pristojnu potporu u teorijskim znanjima, što i je bio zadatak pri stvaranju Multimedie. Obrazovanje u medijima je važno kao i u svim drugim sferama društva.

Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a, istakao je da se “jako malo ulaže u obrazovanje, kako imamo medijski sve nepismenije novinare a politički sve obrazovanije urednike; u medijima se više drži do toga šta će reći političari i urednici nego šta ste po struci naučili u školi. Došli smo do toga da mediji danas nisu više sila, ali jesu neka vrsta batine kojom se vršlja po društvu. Mediji su zli, pokvareni, bezobrazni, drski. Svašta se medijima može prebaciti, a najviše strah i nepoštovanje etike. Nisu hrabri, idu pognute glave. Ali, imamo i paradoks, da je CINS osvojio Evropsku novinarsku nagradu za istraživačko novinarstvo, a takođe nema te nagrade u okruženju koju nisu osvojili KRIK, BIRN ili Insajder – preko dobijamo priznanja a ovde smo u blatu. Nema razumevanja za medije, udruženja ne rade na pravi način, mada se trudimo koliko možemo, ali su novinari, bez obzira na sve, oni koji nam otvaraju oči.“

Ranko Stojilović, novinar, istakao je da biblioteka Multimedia podrazumeva otvaranje jedne društvene agore na najavljenim tribinama, na kojima treba kapitalizovati znanje i iskustvo sagovornika koji će govoriti o raznim atraktivnim temama.

Gordana Janković, šefica odeljenja za medije u OEBS-u, ističe kako je “bitno kreiranje dijaloga, a saradnja između Klia i Novog optimizma može da donese razliku u načinu razmišljanja. Mi danas imamo samo debatu istomišljenika. Ono što nam ovaj projekat nudi je mogućnost rasprave, novih konsenzusa, zaključaka... Bez učešća građanina koji je aktivan i koji zna šta su potrebe svih, nema promene u društvu. OEBS je rado podržao ideje koje dolaze iz ove kuće, ne bismo li zajedno doveli razne strane za sto za kojim se razmišlja. Problem postoji u kompletnoj medijskoj zajednici, ne štiti interese svih u društvu. Populizam raste jer oni koji su nezadovoljni nemaju moućnost da se izraze.”

Dr Milena Dragićević-Šešić, redovna profesorka Menadžmenta u kulturi i Teorije medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kaže kako “svaka knjiga u ediciji pokreće neki zamajac, nudi novi pristup i nova akciona israživanja. Na primer knjiga “Mladi i mediji” je poslužila da se okrenemo jednom istraživanju gde studente treba navesti da naprave sopstvene medijske autoretnografije, da promisle kako su odrasli uz medije devedesetih i dvehiljaditih, da uvide koliko je to ostavilo posledica na njihov vrednosni sistem. Treba se zapitati kako i na koji način smo proživeli neki period i kako su mediji uticali na naše formiranje. Ovaj debatni karavan je redak primer intersektorske mreže i decentralizacije delovanja kulture”