Za Ernsta Pavela „Autobiografija je poseban književni hibrid, mešavina stvarnosti i mašte koja otkriva prikrivajući i prikriva otkrivajući... Ta pukotina koja razdvaja proživljeni život od onog zapisanog, pred čitaoca stavlja izazov..."

Život u mračnim vremenima intrigantna je autorova priča o početku njegovog života, ranim jadima, sve negde do tridesete godine života. Motiv za njegovo pisanje mučan je – ima sedamdeset dve godine i otkriven rak pluća. Smrt mu diše za vratom. On odlučuje da se vrati na početak, da se spusti u godine kada je svet bio novo, neotkriveno mesto.

Beskompromisno, oštro, samoironično, hrabro, Pavel piše neverovatno bogata sećanja, katkad surova, ponekad nežna, a uvek puna začuđujuće ljubavi prema životu. Ovi memoari obuhvataju priču o njegovom detinjstvu, bežanju pred nacistima iz Berlina u Beograd, kada ima četrnaest godina, zaljubljuje se u novi grad i već počinje da ima onu „tugu nedeljnih popodneva".

Dok odlazi kao starac na lekarske preglede, seća se kako je učio srpski jezik, čitajući „Politiku". Ova proza ima dva panoptikuma – suočavanje sa smrću, holokaustom, ratom koji je doživeo kao dete i suočavanje sa smrću od kancera. Evo čitalačke poslastice – opisi tmurne školske zgrade u ulici Cara Dušana, momenti kada dečak oseća da nije dobrodošao u novoj sredini, priče o dečacima koji su bili veoma mladi, „a većina njih je umrla pre nego što je stigla da odraste"...

Pavel progovara i o tome kako je postao deo jugoslovenskog ilegalnog pokreta, gde je sazrevao, razgovarao sa drugovima o Marksu, ali i o Frojdu, o borbi, a omiljena je tema ipak bila ona čuvena dečačka – seks. Pavel na skrivenim policama u knjižari „Geca Kon", zaklonjenim od kupaca, otkriva gomilu skrivenih knjiga, „ostatke Gecine prošlosti kao mesnog fotografa koji se bavio pornografijom"...

Posle rata odlazi u Sjedinjene Države i tamo piše više romana i čuvenu Kafkinu biografiju. Pored proznih dela, za koja je bio više puta nagrađivan, objavio je još dve biografije, Teodora Hercla i, posthumno, Hajnriha Hajnea. Ovo delo piše trkajući se sa smrću, onaj koji je neprekidno živeo „protiv struje", koji je stupio u rat protiv fašizma, pisac koji je u odnosu na sve imao kritički stav i vazda negovao tu lekovitost drugačijeg, autentičnog, originalnog mišljenja.

Ernst Pavel smatrao je da je identitet uvek u krizi i stalno se borio da izgradi sopstveni. Svojoj kćeri ostavio je da napiše poslednje poglavlje ove knjige. Ona je napisala da je Ernst Pavel bio pisac, otac, Jevrejin i atletičar. Tim redom.

Tople preporuke.

Sanja Domazet

Datum:25. april 2015.
Izvor: Politika