Danas je novinarstvo kod nas, čini se, opet u fokusu javnosti. Posle devedesetih godina prošlog veka koje su ostale upamćene i kao godine velikih medijskih izazova, pritisaka na slobodu govora i nezapamćene cenzure, došli smo u situaciju da novinarska profesija ponovo posrće.

Ovaj put pod teretom tabloidizacije koja je prekrila medijski i javni prostor kao gorak plod ili naličje lažne slobode. Naglo povećanje proizvodnje medijskog sadržaja, veliki broj medija snizio je profesionalne standarde i odgovornost novinara i medijskih poslenika. Izostaje i veština publike da razume i valjano odabere informacije i sadržaje. Stoga je logično da je i onda i danas bila potrebno odgovarajuće obrazovanje i odgovarajuća literatura o medijima i za medije.

Ne želeći da podlegne euforiji da spasa nema, Zoran Hamović, direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Clio pre osamnaest godina je pokrenuo ediciju Multimedia i opredelio se da na različite načine doprinese procesu edukacije različitih generacija, kako tvoraca medijskih sadržaja, tako i njihovih korisnika.

Devedesete nisu bile godine naklonjene ni knjigama i medijima. Šta vas je podstaklo da u jeku studentskih demonstracija 1997. godine pokrenete ediciju Multimedia?

- Nije ni slučajno ni, kako se u to vreme govorilo, ničim izazvano da je naslov prve knjige koju smo objavili 1997. godine bio “Moć medija”, francuskog sociologa Fransisa Bala. Baš zato što je to bilo takvo vreme zlopupotrebe medija i rušenje njihovog digniteta i naših, građanskih sudbina. Tih godina novinarstvo je bila profesija koja nestaje pod teretom neobrazovnih i samozvanih novinara i drugih poslenika koji su naselili ogroman medijski prostor. S druge strane, bilo je i onih koji su se tada zalagali da mladi u školama dobiju nešto što se zove medijska kultura, poznavanje medija, obrazovanje za medije, kako bi dobili korpus znanja za dešifrovanje poruka, za kritičko sagledavanje ili analizu onoga što mediji rade. Očevidna je potreba za sistematskim obrazovanjem za medije. Pored mnogih seminara koji su sporadično održavni zahvaljujući stranim organizacijama i podršci, u protekle dve decenije prepoznata je ta potreba i osnovano je nekoliko medijskih fakulteta ili odseka u Srbiji. Ali još uvek ne postoji u školama niti predmet, niti oblik organizovanog obrazovanja za medije.

Kome je namenjena Multimedia?

- Posle 18 godina možemo da kažemo da jeste odgovorila našim prvim ciljevima koje smo tada definisali prilično skromno i jednostavno, a i kasnije dograđivali i došli do toga da je odigrala vrlo važnu ulogu u najmanje tri segmenta društvenog delovanja. Naime, ovim knjigama ponudili smo izvesnu osnovu za razvoj medijskih znanja.Opredelili smo se da budemo usmereni na tri glavna polja: na srednjoškolce i njihove profesore, zatim, na praktičare u medijima (ili one koji su ušli u medije, postali njihovi vlasnici i upravljači, a nisu profesionalci) i na kraju, na teoretičare, istraživače i predavače na medijskim studijama.

Pokušali smo da povežemo sve ove komplementarne oblasti i da pružimo uvid u najveća dostignuća koja dolaze sa različitih “geografskih” područja i od autora koji se u ovom trenutku smatraju najmerodavnijim u određenoj oblasti izučavanja medijskog delovanja.

 Za nas je u perspektivi najvažniji ovaj deo koji se odnosi na srednjoškolce koji nemaju mogućnosti da se obrazuju o medijima. I ova edicija je u tom smislu bila usmerena na stvaranje uslova u kojima će oni, pre svega, biti upoznati sa onim što zovemo medijska kultura.

Kada govorimo o moći medija – da li je ona danas realna ili je precenjena?

-Mislim da tu imamo neku vrstu nesporazuma. Nisu mediji moćni. Jesu u tehničkom smislu, manje ili više, imaju određeni broj vati ili frekvenciju ili obim delovanja i tu ne prepoznajem pravu moć. Mediji su moćni zahvaljujući onima koji u medijima rade. A još više i još češće su moćni koliko mogu da prenesu određene poruke koje imaju direktan uticaj na naše živote, na sudbinu naroda, na uslove u kojima se živi. Dakle, mediji su moćni onoliko koliko i pošiljalac određene poruke, moćni su onoliko koliko proizvode unapređujuće društvene akcije, korisne društvene promene. Kao generatori društvenih promena mediji imaju vrlo značajnu ulogu i zbog toga im posvećujemo ovoliku pažnju.

Ali tu onda moram da podvučem još jednu vrlo značajnu stvar. Ovo je edicija koja nije u službi trijumfalizma novinarstva. Njen zadatak je da prikaže bogatstvo stvaralačkih mogućnosti savremenog medijskog prostora. I u tom smislu jasno je da novinarstvo zaklapa samo jedan važan ali manji deo.

Da li su mediji, na adekvatan način, prepoznali značaj ove edicije?

-I jesu, i nisu. Svakako je jedan deo novinara prepoznao važnost ove edicije. Možda je odgovor na ovo pitanje dat u knjizi koju smo objavili povodom desete godišnjice edicije Multimedia, „Knjiga za medije, mediji za knjigu“. Udružili smo se, nedavno, sa RTS izdavaštvom da bismo stvorili veću vidljiost i delotvornost novih znanja o medijima i pojedinačno interesovanje pretvorili u unapređenje kolektivne medijske kulture.

Danas se informacija i znanje poistovećuju.

-To je zapravo ključna stvar. Obilje informacija je oznaka savremenog doba. Komunikacijski prostor je ogroman, broj medija višestruko povećan. To znači da se umesto vremena u kome smo se mi borili za informaciju, želeli njihov slobodan protok, sada postoji ona druga vrsta rekao bih terora svakodnevice u kome od obilja informacija zapravo ne možemo da vrednujemo i upotrebimo informaciju koju smo dobili. I dolazimo do toga da bivamo zbunjeni i u nemogućnosti da donosimo ispravne odluke zato što nismo sigurni u ono što čujemo, vidimo. Posebno su ugroženi mladi ljudi jer radoznalost čini mi se jenjava, informacija njih više ne tera, ne podstiče na istraživanje nego ih kapsulira.

Šta je tu još bitno? Relacija između znanja i informacija koju ste uspostavili je veoma važna. To na najbolji način možemo da ilustrujemo kao jednu vrstu čitalačke inercije. Kako čitamo novine i knjige? Pogledate naslov, pogledate podnaslov i imate utisak da sve znate, da ste pročitali taj tekst. Kada vas neko pita vi zaista suvereno odgovarate: „Da, pročitao sam“. Šta se dogodilo? Prelistavanje ili pretraživanje, nije čitanje. U tom smislu mi vrlo često imamo informacije ali ne i razumevanje i usavajanje pročitanog, na osnovu čega se mogu donositi ispravne odluke.

Da li bi uvođenje medijske pismenosti kao obaveznog, a ne fakultativnog predmeta u školama moglo da doprinese u boljem razumevanju medija?

Zanimljivo je da su neke zemlje uvele medijsku pismenost kao predmet u srednje škole. U nekim državama postoji kao dodatna, vannastavna aktivnost. Neke nisu uvele, jer smatraju da za to svaki pojedinac sam treba da se pobrine ili to nisu identifikovali kao problem. Takvih zemalja ima dosta. I sam sam se, na početku, kada je ova edicija započela svoj život vrlo ozbiljno i vrlo uporno zalagao za to da se u našem srednjoškolskom kurikulumu nađe predmet koji se zove medijska kultura. Ali sam kasnije tokom rada na programu „Internest“, koji se bavi razvojem medijske pismenosti, shvatio da to nije ni lako ni brzo moguće ostvariti i da se medisjko obrazovanje, odnosno obrazovanje za medije može realizovati kao jedna vrsta otvorenog kurikuluma, dodtane aktivnosti za one koju su za to zainteresovani. Dakle dobrovoljno i prema individualnom interesovanju.

Multimedija je ove godine postala punoletna. Primećujete li promene na našem medijskom nebu?

 Ovo je jedinstvena edicija ne samo u Srbiji nego na čitavom ovom jugosveričnom prostoru i ove se knjige koriste u Crnoj Gori, BIH, Makedoniji na fakultetima. Nama je drago da je edicija ostvarila svoje veliko prisustvo u javnosti koja ima potrebu za ovakvim znajima, ali s druge strane neke loše navike su učinile da budemo osporeni i usporeni u normalnim radnim aktivnostima. Jeste da svi koriste naše knjige ali ih i zloupotrebljavaju tako što ih fotokopiraju, skeniraju i postavljaju na internet. To su sadržaji koji sada ‘veselo lebde’ bez ikakvog poštovanja intelektualne svojine.

Mnogo toga se promenilo ali ne na bolje. Tabloidizacija je zapravo jedina reč koja je veoma ‘uspešno’ odredila orjentaciju medijskog delovanja. Medijski prostor uglavnom se sada usmerava ka zabavi i to najjeftinijoj i najprimitivnijoj. To nam samo čini izazov još većim i potrebu za aktivnijim prisustvom još snažnijom.


Piše:Gordana Radisavljević – Jočić
Datum:09.04.2015.
Izvor: http://medijasfera.com/zoran-hamovic-moc-medijskog-obrazovanja/