U sali „Josif Pančić“ Kolarčeve zadužbine sinoć nije bilo dovoljno mesta za sve one koji su želeli da saznaju odgovor na pitanje - ZAŠTO SMO USAMLJENI? Publika u kojoj su pretežno sedeli (i stajali!) studenti, sa pažnjom je slušala govornike koji su iz različitih uglova osvetlili fenomen usamljenosti.

Profesor Žarko Trebješanin osvrnuo se na različita poimanja koje je ovo osećanje imalo kroz istoriju i između ostalog podsetio da je u Staroj Grčkoj izgnanstvo i izolacija predstavljalo najtežu kaznu. Zaslugu za pitak stil i pristupačnost knjige Usamljenost i običnom čitaocu pripisao je koautoru knjige, Vilijamu Patriku, koji je stručne i kompetentne tekstove Džona Kasiopa prilagodio širem čitalačkom krugu.

Asistentkinja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Biljana Stanković zadržala se na savremenom dobu i govorila o tome kako napredne tehnologije utiču na naša osećanja i ponašanje. Posebnu pažnju izazvalo je njeno izlaganje o socijabilnim robotima koji su ujedno tema prvog dela knjige Sami zajedno autorke Šeri Terkl.

Izražavajući zadovoljstvo i zahvalnost publici što se odazvala u tako velikom broju, urednik edicije Imago i docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, Aleksandar Dimitrijević govorio je o usamljenosti iz ugla kliničke prakse. Napravivši jasnu razliku između „biti sam“ i „biti usamljen“ Dimitrijević je naveo više primera iz oblasti umetničkog stvaralaštva koji pokazuju da je samovanje naophodan uslov za najviše umetničke domete.

Pozdravljeni glasnim aplauzom učesnici su na kraju programa odgovarali na pitanja publike.

Ljubaznošću kolega iz Radio Beograda možete poslušati tonski zapis ovog razgovora.