Holivud se okreće istoku

Jako strujanje u sedmoj umetnosti je dodir istočne i zapadne mudrosti i talenta. Zbog činjenice da je Bolivud najveći proizvođač filmova na planeti sa 200 novih naslova godišnje, američki „Vorner braders" i „Volt Dizni" uveliko investiraju u produkciju iz Indije. Tjurou primećuje da je „Krug", američki rimejk japanskog filma strave, postao jedan od najvećih bioskopskih hitova 2000. godine. Takođe, „Dvostruka igra", za koji je Martin Skorseze dobio prvog Oskara za režiju, bio je rimejk hongkonškog trilera „Pakleni poslovi".

Za mnoge rukovodioce TV mreža optimalni gledalac jeste muška ili ženska osoba koja ima od 18 do 24 godine i dovoljno novca da može da kupuje razne stvari, piše Džozef Tjurou u novom naslovu Mediji danas, posvećenom trendovima na televiziji, filmu, u muzičkoj i industriji odnosa sa javnošću.

U izdanju koje je nedavno objavio Clio, profesor komunikacija na Univerzitetu u Pensilvaniji pokušava da izučavaocima ove oblasti i široj čitalačkoj publici približi svet diktafona, kamera i reflektora. Tjurou, koga „Njujork tajms" naziva „vodećim stručnjakom" u ovoj oblasti, drži pažnju analizom najsvežijih primera, objašnjenjima onoga šta današnja publika gleda, sluša i čita, ali je ne lišava ni poglavlja o počecima i razvoju medija. Dok se u prvom delu knjige, koji je izašao 2012, bavio štampanim medijima, u drugom, tek objavljenom, do detalja donosi podatke i zaključke o elektronskim medijima, svetskoj mreži i pi-aru. Iako podstiče čitaoce da obrate pažnju na sadašnji trenutak i, na primer, nezakonito skidanje pesama sa interneta, Tjurou ih odvodi i u istoriju, recimo u 1877. kada je Tomas Edison došao do preteče gramofona. Dugačak su put prešli nosači zvuka od prvog gramofona i komada nameštaja u rafovima prodavnica 1906. do savremenih MP3 uređaja. U međuvremenu, muzika je postala biznis. Nadajući se da će zvezde privući pažnju na njegove proizvode, „Mekdonalds" ume da gostima podeli diskove Britni Spirs, dok „Majkrosoft" sponzoriše koncerte Suzan Vege i drugih. U velikoj meri radio ostaje u životu zahvaljujući ljudima koji provode po nekoliko sati dnevno u kolima, ili drugom prevoznom sredstvu i koji žele da to vreme iskoriste slušajući muziku i informativne emisije. Već je 2006. čak 60 odsto radio-programa praćeno izvan kuće, dok 96 odsto Amerikanaca kaže da u kolima sluša radio.

I pored uspeha interneta, TV program i dalje je veoma praćen, a oglašavanje na ovom mediju još veoma skupo. TV producenti prave emi sije koje pre svega privlače konzumente, što i objašnjava poplavu humorističkih serija i rijalitija.
„Od 'Prijatelja', preko 'Survajvera' do 'Ja imam talenat', način na koji rukovodioci televizija vide svet oblikuje i naše viđenje sveta", piše Tjurou.

TV mreže u ljudima vide potrošače a ne publiku. Kako primećuje autor – „auditorijum se pretvara u robu". Pošto treba da privuče mlade željne provoda i trošenja novca, TV program često pribegava onome što privlači njihovu pažnju, odnosno lakoj zabavi i scenama seksa i nasilja. I pored svih upozorenja roditelja, psihologa i aktivista da američka televizija stereotipno prikazuje žene i manjine, kao i da isuviše program bazira na nasilju i seksu, odgovor producenta uglavnom je isti: stereotipi (nasilje, seks) deo su života. Međutim, Tjurou upućuje na to da mediji oblikuju svet u kojem živimo, da utiču na to kako vidimo svoju okolinu i ljude u njoj, zbog čega su ovakvi programi izuzetno problematični.

Naravno, ima i pozitivnih trendova. Tako takozvani V čip automatski blokira TV sadržaj neprikladan za decu. Zahvaljujući digitalnim tehnologijama, nezavisnim autorima je postalo lakše da snimaju umetničke filmove pa se tako reditelj Rene Beson hvali da je film „Kutije" snimio za samo 285 dolara, ne podležući pritiscima sponzora da bude komercijalan.

Internet je mesto na kojem se spajaju svi stariji mediji. Si-En-En ili „Vašington post" na svojim elektronskim stranicama imaju i tekst i zvuk i sliku, fotografije i video-zapise. Baš kao što se desilo sa štampanim i elektronskim medijima – da mnogi od njih budu koncentrisani u rukama nekolicine vlasnika – to se sada primećuje i sa najpopularnijim stranicama na mreži. Oko 72 odsto oglasa odlazi na svega 10 najposećenijih sajtova. Stotine miliona ljudi obraćaju se „Guglu" za informacije pri čemu on odlučuje šta će prikazati i kojim redosledom. Tako jedna kompanija kontroliše znanje na koje se oslanja pola planete.

Autor: Jelena Stevanović
Izvor: Dnevni list Politika
Datum: 2. decembar 2013.