Junak ovog romana je bivši pomorac, krijumčar i podvodač koji se, u borbi (protiv mladalačkih ideala) za goli (prekrasni) život, nasukao u paklenom Port Sudanu. Vraćajući se, posle pola života, u (degradiranu, vulgarnu i jeftinu) Francusku, da bi saznao okolnosti pod kojima mu je umro prijatelj, književnik A. (njegovo drugo ja), on preispituje sopstvene sudbinske odluke i obnavlja nezarasle rane na duši. Na osnovu „sporednih“ svedočenja (zlurade kućepaziteljke, negovateljice Slobode i „prijatelja ptica“) on proniče u portrete sagovornika, oličenja različitih životnih principa (gluposti, borbe i pomirenja), kao i pokojnog A, otkrivajući „uzvišene pobude“ (želju da zaštiti ideale svoje epohe, predajući ih nastupajućoj generaciji) u „sitnim stvarima“ (piščevoj opsesivnoj privrženosti „veoma mladoj“, istovremeno nadahnutoj i praznoj ljubavnici). Iskusivši da je lakše umreti nego podneti napuštanje (izdaju) drage ili saboraca (iz ’68), on prijateljevo samoubistvo (ili svoje progonstvo) ne tumači kao rezultat slobodne volje, već kao pogibiju „patetičnih Don Kihota“ u  Blicokršaju sa „silama ništavila“ koje su zavladale svetom („u kome su život i smrt, dobro i zlo, čast i sramota – tržišne kategorije“) i ljudima („velikim, šupljim kipovima“ iz čije „mračne unutrašnjosti dopire jarosna buka“). Dopunjavajući se sa pokojnikom kao „drugo stanje, druga faza jednog istog čoveka“, junak u književnosti otkriva „tajanstvenu silu“ kojom pokušava da se odbrani i od (savremenog načina) života i od (neizbežne, skore) smrti. 

Lepota ovog kratkog romana je u jednostavnosti i sažetosti – pripovedanja, kompozicije i kritike današnje, evro-američke kulture.

Vesna Trijić

Blic, 1. jun 2005.