Otvarajući 13. Međunarodni sajam knjiga “Trg od knjige” u Herceg Novom 21. jula ove godine, grčki pisac Dimitris Sotakis obratio se prisutnima prigodnom besedom. U produžetku pročitajte njegove pozdravne reči i pogledajte fotografije sa otvaranja Sajma.

Dame i gospodo,

Ne mogu rečima da opišem svoju uzbuđenost povodom mog dolaska ovde, jer ovo moje devičansko putovanje u vašu divnu zemlju je u vezi sa početkom jednog tako važnog književnog festivala. Moje prisustvo ovde ne svedoči niočemu drugom sem o nastanku jednog književnog dela koje skoro pa dotiče granice metafizike. Ja, pisac iz Grčke, prije nekoliko godina počeo sam da pišem, u svojoj apsolutnoj samoći, jedan roman i sada sam ovde sa vama, što me čini izuzetno srećnim. Ko može da ospori da je ovo možda najbolji način da se pisac približi publici, upozna nove ljude, njihove živote i misli čak i kada ne govorimo istim jezikom. Imajući u vidu veliku tradiciju književnosti slovenskih jezika, ukazala mi se čast da ovom događaju doprinesem i svojim književnim delom. Sajmovi knjiga su pored svoje kulturne misije i velika slavlja jer povezuju ljude koji dele iste kulturne vrednosti, ljubav prema književnosti, priči i mislima koje traže među stranicama knjige, ljude koji pisanje i čitanje smatraju svojom pokretačkom snagom. Verujem da književnost kao takva ne može dati odgovor na sve novonastale egzistencijalne probleme, naprotiv, pre bih rekao da je njena uloga da neprestano postavlja pitanja, jer, dozvolite da citiram stih velikog pesnika Konstantina Kavafija iz njegove pesme ‘Itaka’…Da tamo stigneš, predodređeno je tebi, ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.

Susreti poput ovog danas u Herceg Novom, su susreti jedne iste "vrste", susreti istomišljenika, onih koji filtriraju život istim merama, koji dele strast čitanja. Lično, ne verujem u akademski pristup književnosti. Literatura ne treba da bude deo zatvorenog kruga intelektualaca, to nije privilegija već pravo svih, i treba da bude tretirana kao umetnost blaženstva a naročito slobode.

Posljednjih pet godina za Grčku predstavlja težak period, naravno ne samo na ekonomskom  već i čisto ljudskom planu, jer grčko društvo, grčki narod je restruktuiran i redefinisan je identitet naroda kao i njihove želje. Već sada imamo dela napisana u duhu navedenog perioda koja su se uhvatila u koštac sa tekućim problemima, a ne sumnjam da će ih biti još. Moramo da jačamo mesto koje zauzima književnost u društvu tako da postane još prisutnija, naročito kod mlađih generacija, da razvijemo naviku čitanja i razumijevanja dela, da pokušamo da proširimo broj književnih prevoda sa stranih  jezika koji bi povećali bliskost među kulturama i različitim od naših.

Siguran sam da knjiga, kao medijum, ne znači ono što je nekad značila. Ali njena misija nije se promenila jer zadovoljstvo i radost čitanja ostaju uvek isti. S druge strane, razvoj očajne paraknjiževnosti je još jedan opipljiv razlog za loš odnos koji ima savremeni čitalac prema knjizi. Da bi se prevazišla ovakva situacija, da bi postojala mogućnost da se savremeni čovek identifikuje sa procesom čitanja i knjige kao sredstvom, potrebne su korenite transformacije u metodama pristupa, kao i u strategiji izdavača i ljudi od knjige uopšte. Čitanje nije samo želja  već i znanje, nije samo namera, već i  produhovljenje. Danas nam je, više nego ikada, potreban jedan drugi jezik, jezik koji uključuje sve nas, jezik književnosti koja razgovara sa  jučerašnjim svetom i gleda u budućnost.