Preveo sa engleskog Đorđe Krivokapić
Poslednji testament Oskara Vajlda svakako je najbliži žanru specifičnog biografskog romana, pri čemu se piščeva hrabrost ogleda u izboru junaka – Oskara Vajlda, čija je blistava i tragična životna priča već ispričana u nizu biografskih dela.
O knjizi
O autoru
Podaci
Komentari
Povodom knjige
Poslednji testament Oskara Vajlda je drugi Akrojdov roman, po mnogim svojim odlikama reprezentativan za prvu deceniju piščevog romansijerskog rada. Prvo što pada u oči jeste činjenica da su svi Akrojdovi romani iz ovog perioda u manjoj ili većoj meri zasnovani na biografijama i stvaralaštvu umetnika iz minulih epoha. Među njima, Poslednji testament Oskara Vajlda svakako je najbliži žanru biografskog romana. Reč je, ipak, o sasvim specifičnom biografskom romanu, kojim Akrojd pokušava da ostvari nešto što su pre njega činili mnogi značajni pisci – okoštalim žanrovskim obrascem, u kontrastu s njegovom podrazumevanom konvencionalnošću nastoji da snažnije istakne vlastite, po mnogo čemu autentične i nove poetike. Odluka da na svoj način ispriča životnu priču Oskara Vajlda predstavljala je duboko promišljen, ali i dvostruko hrabar izbor. Pre svega, lako se moglo dogoditi da pisca ukalupi i sputa izuzetna popularnost biografske literature u Engleskoj, masovno pisane i čitane u rasponu od pedantnih, katkada sa zamornom skrupuloznošću pisanih dela, do bezočnih senzacionalističkih konstrukcija. Jedna od bitnih vrlina Akrojdovog romana jeste to što ne spada ni u jednu ni u drugu grupu, a nemoguće ga je svrstati u ono spasonosno „negde između“. Piščeva hrabrost ogleda se i u izboru junaka – Oskara Vajlda, čija je blistava i tragična životna priča već ispričana u nizu biografskih dela.
Piter Akrojd
Piter Akrojd je rođen u Londonu 1949. godine. Studirao je na Kembridžu i Jejlu. Objavio je četiri knjige poezije ali najveća priznanja i slavu donele su mu knjige proze Veliki požari u Londonu (1982), E. A. Po (1983) – nagrada Somerset Mom 1984. godine, Hoksmur (1985) – nagrade Vajtbred i Gardien, Četerton (1987), Prva svetlost (1989), Engleska muzika, Kuća doktora Dija, Milton u Americi (1996). Poznat je i po delima o stvaralaštvu T. S. Eliota i Dikensa, za koja je dobio Hajnemanovu nagradu, odnosno ušao u najuži izbor za NCR za 1991. godinu.
Godina izdanja : 1996.
Broj strana : 220
Pismo : Latinica
Povez : Tvrdi povez sa omotnicom
Format : 19,5 x 12,5
KOMENTARI (0)
Ostavi komentar
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.