×

INDUSTRIJA SREĆE

Vilijam Dejvis

Prevela sa engleskog Jelena Petrović

Otkako su devedesetih godina pozitivna psihologija i merenje sreće počeli da prožimaju našu političku i ekonomsku kulturu, raste nelagoda zbog načina na koji političari i menadžeri u privredi usvajaju pojmove sreće i blagostanja. Postoji opasnost da nauka okrivi pojedince za patnju i da im još propiše medicinsku terapiju, zanemarujući kontekst koji je tome doprineo.

Sreća, u svojim raznolikim formama, više nije samo prijatan dodatak značajnijem poslu zarađivanja novca ili neka izmišljotina novog doba koju plasiraju oni što imaju vremena da sami peku hleb. Kao pojava koja se može izmeriti, uočiti, poboljšati, sada je prodrla u tvrđavu globalnog ekonomskog upravljanja. Ako Svetski ekonomski forum može poslužiti kao smernica, što je dosad uvek bio, budućnost uspešnog kapitalizma zavisi od naše sposobnosti da se izborimo sa stresom, očajanjem i bolešću, te da ih zamenimo opuštanjem, srećom i zdravljem. Sada postoje i tehnike, mere i tehnologije da to omoguće, uvlačeći se, pritom, u kancelarije, poslovna središta, domaćinstva i ljudsko telo.

Sve je više korporacija koje zapošljavaju „direktore za sreću“, a Gugl ima svog „srećka“, koji zaposlene podseća na važnost aktivne pažnje i empatije. Stručni konsultanti za sreću savetuju poslodavce kako da oraspolože zaposlene, nezaposlene kako da povrate radni elan a, jednom prilikom u Londonu, i one koji su silom isterani iz svog doma kako da se emotivno okrenu budućnosti.

Dva su bitna razloga iz kojih je nauka o sreći početkom XXI veka izbila u prvi plan, i oba su sociološke prirode. Njima se, kao takvima, psiholozi, menadžeri, ekonomisti i neuronaučnici koji tu nauku promovišu nikada direktno ne bave. Prvi se tiče prirode kapitalizma. Drugi strukturni razlog sve većeg interesovanja za sreću donekle još više zabrinjava, a tiče se tehnologije. Naučni pokušaji da se sazna ko šta oseća ili da se time manipuliše donedavno su se uglavnom odvijali u formalno prepoznatljivim ustanovama, poput psiholoških laboratorija, bolnica, radnih mesta, fokus grupa i slično. To više nije slučaj. U julu 2014. godine, Fejsbuk je objavio naučni rad koji je sadržao detaljne podatke o uspešnoj promeni raspoloženja stotina hiljada korisnika te društvene mreže manipulacijom vesti koje im se dostavljaju.

Vilijam Dejvis

Predgovor

1. Spoznaj svoja osećanja

Nauka o sreći
Kako obaviti merenje?
Dizanje tegova u Lajpcigu
Demokratija tela
(Ne)Vidljivost sreće

2. Cena zadovoljstva

Autoritet matematike
Tržišta kao sredstva za vaganje
Kupovina iz zadovoljstva
Opet mere
Ekonomski imperijalizam
Opet Dževons?

3. Elan za kupovinu

Između filozofije i tela
Migracija metoda
Izum ljudskog ponašanja
Životinja koja kupuje
Ovlašni pogled na demokratiju
Antikapitalizam na prodaju

4. Psihosomatski radnik

Centri za treniranje sreće
Izvući i poslednji atom snage
Psihologija na delu
Terapeutsko upravljanje
Holistički rad i blagostanje
Tejlorova osveta

5. Kriza autoriteta

Od „bolje“ ka „više“
Bentam u Čikagu
Kako potući Čikašku školu njenim oružjem
Saosećanje s kapitalistima
Nauka o osećanju praznine
Ponovno osmišljavanje psihijatrijskog autoriteta
Relativno nesrećan
Depresivno-takmičarski poremećaj

6. Društvena optimizacija

Profitabilno „društveno“
Medicinsko „društveno“
Izigravanje boga
Matematika prijateljstva
Navučeni na kontakte
Neoliberalni socijalizam

7. Život u laboratoriji

Izgradnja nove laboratorije
Istina o sreći?
Istina o odlukama?
Utopija sreće

8. Kritičke životinje

Razumevanje nesreće
Naučni koloseci
Mistična zavodljivost
Znam kako ti je
Kako drugačije upoznati ljude?
Protiv psihološke kontrole

Zahvalnice
Indeks imena i pojmova

Godina izdanja : 2017.

Broj strana : 259

Pismo : Latinica

Povez : Tvrdi povez s omotnicom

Format : 24 x 16

Težina : 500 g

ISBN : 9788671025638

KOMENTARI (0)

Preporuka za čitanje