Pacifistički manifest

10.09.2015. | #Pacifistički manifest

OPSIMISTA Izašao je novi naslov u popularnoj ediciji ‘Gral’ koja donosi nove naslove svetske književnosti i zahvaljujući čijem izboru su srpski čitaoci upoznali mnoga, do sada nepoznata, imena svetske književnosti. Ovog puta to je Emil Šukri Habibi (1922–1996) i njegovo najpoznatije delo Opsimista u izvrsnom prevodu sa arapskog Srpka Leštarića. Autor je rođen u Palestini, u hrišćanskoj porodici. Jedan od najmlađih lidera Palestinske komunističke partije, ostao je u svom rodnom gradu Haifi za vreme prvog arapsko-izraelskog rata 1948. godine. Nakon rata, učestvovao je u osnivanju izraelske Komunističke partije i bio višegodišnji urednik lista Al-Itihad. Godine 1956. prelazi u Nazaret i ostaje tamo do kraja života. Bio je u nekoliko

ceo tekst

Arhitektura pozorišta XX veka

10.09.2015. | #Arhitektura pozorišta XX veka

knjiga_nedeljeDugоgоdišnjе bаvljеnjе Rаdivоја Dinulоvićа аrhitеkturоm pоzоrištа i, širе, prоblеmаtikоm scеnskоg prоstоrа rеzultirаlо је knjigоm koјоm је u srpskој tеаtrоlоgiјi оtvоrеnа tеmа о kојој smо dо sаdа čitаli sаmо u prеvоdimа dеlа Čеzаrе Mоlinаriја, Pаmеlе Hаuаrd, Pitеrа Brukа, Zigfridа Mеlhingеrа i dr. Dеfinišući pоzоrišni prоstоr kао dео urbаnе cеlinе i urbаnu cеlinu kојој је nеоphоdnо pоzоrištе dа bi bilа kоmplеtnа, аutоr nаs upоznаје sа svim аspеktimа pоzоrišnе zgrаdе kаkvu је zаtеkао pоčеtаk 20. vеkа. Оsvrćе sе nа rаzvој scеnе i scеnskоg prоstоrа trаžеći svе bi

ceo tekst

Вирџинија Вулф и Бора Станковић, судбине писаца

23.08.2015. | #Вирџинија Вулф и Бора Станковић # судбине писаца

VIRDZINIJA-VULFМоћ књиге Вирџинија Вулф Александре Лемасон

Ходам обалом Врањице. Опет смо заједно, после деценијâ? На истој овој страни Врањице? У исти августовски час? Онда сам била млада, млада. Онда се киша сручила на Врање одједном и жестоко, морале смо у прву кућу одмах од обале, само смо прешле улицу, претрчале. Чим се стишала, пожуриле смо у сокак, па пред Борину капију, куда смо и кренуле. О, да сте само виде

ceo tekst

Kiš – jedna priča

18.08.2015. | #Kiš – jedna priča

IZVOD-IZ-KNJIGE-RODjENIHNe sećam se tačno kada sam prvi put čitao Danila Kiša. Ne sećam se ni prve njegove knjige koja mi je došla do ruku. Zasigurno nikakav podsticaj za to nisam dobio u školi. Mislim da mi je jedna njegova fotografija u dnevnim novinama probudila interesovanje za „Rane jade“.  Nemoguće je ne reagovati na tako „istinito“ lice. Bogdan Tirnanić će jednom prilikom zapisati da ga je Kiš izgledom i ponašanjem podsećao na Kita Ričardsa. To poređenje prijalo je mojoj mladićkoj idolatriji. Možda sam video onaj njegov razgovor sa Borom Krivokapićem u ateljeu Radomira Reljića, dok pali cigaretu za cigaretom i nervozno provlači prste kroz dugu, gustu  kosu; možda onaj efektan  govor povodom

ceo tekst

Benito Peres Galdos – Donja Perfekta

08.08.2015. | #Benito Peres Galdos – Donja Perfekta

DONJA-PERFEKTA Našoj publici Benito Peres Galdos pre svega je poznat kao autor romana Nazaren i Tristana (oba su prevedena na srpski) po kojima je Luis Bunjuel snimio istoimene filmove. Njegov opus, međutim, balzakovskih je razmera i obuhvata oko sto romana i drama. Reč je o jednom od najvećih pisaca španskog realizma, klasiku koga u rodnoj zemlji smatraju ekvivalentom Tolstoja i najvećim domaćim proznim piscem posle Servantesa. Pisao je pre svega istorijske (46 romana iz istorije Španije, objedinjenih pod naslovim Episodios nacionales) i socijalne (njegovim remek-delom smatra se četvorotomna knjiga Fortunata i Hasinta) romane. Donja Perfekta, prvi put objavljena 1876, spada u ovu drugu grupu i

ceo tekst

Златни кавез Вирџиније Вулф

31.07.2015. | #Златни кавез Вирџиније Вулф

VIRDZINIJA-VULF Лондонски Ричмонд данас је кварт образоване средње класе са типичним породичним кућама подељеним по вертикали, негованим травњацима и мостићима који воде на другу обалу Темзе ка срцу Лондона који је удаљен око 40 минута вожње подземном железницом. Да није лепо углачане плаве табле на фасади куће Вирџиније и Леонарда Вулфа мало ко би знао да је овде био њихов дом и уточиште. Ту је остварено оно о чем

ceo tekst

Лето је право време за читање

23.07.2015. | #Лето је право време за читање

Пишите нам драги наши читаоци о књигама које вам предлажемо за ово лето! Неке су у продаји по изузетно повољним акцијским ценама, а књигу можете и добити на поклон уколико напишете текст и пошаљете нам на мејл pricamooknjigama@clio.rs. Једном месечно наградићемо најбољи текст и објавити га на блогу.

GvadalkivirХуан Еслава Галан ГВАДАЛКИВИР

Историјски роман који вас води право у срце мавар

ceo tekst

Kако остати књижевни Медитеранац

11.07.2015. | #Kако остати књижевни Медитеранац

BEZ-DAHA Сан о изласку на море, идеја о Медитерану као уточишту песничких и филозофских душа, море као апсолутна метафора вечности, све су то мотиви којима су прожета многа књижевна дела, од антике до данас. Они којима је Медитеран завичај, стварни или песнички, радо себе називају Медитеранцима, попут Орхана Памука. Тој великој породици придружили су се одавно и писци са балканских простора - Милош Црњански, Јован Христић, Предраг Матвеј

ceo tekst

Likovi stare Grčke

15.11.2013. | #Likovi stare Grčke

likovi_grcke   Tema knjige je život starih Grka kao i njihova shvatanja i pogledi na važne aspekte društva. Ljubitelje političke istorije ovakvo delo može odbiti na prvi pogled zbog izostavljanja detaljnih opisa događaja i ličnosti međutim upravo za njihovo pravo razumevanje ovakav rad je dragocen. Delo se sastoji od osam poglavlja, različitih autora, koja obrađuju najvažnije pojave u životu antičkih Grka. Ekonomija i proizvodnja su važan aspekt društva u svim istorijskim periodima, ovom temom bavi se Klod Mose. Značajan događaj je pojava novca i početak njegovog uticaja na politiku. Uvid u samo poimanje mira i rata kao i položaj vojno sposobnog muškarc

ceo tekst

Revolucija u glavi!

03.06.2013. | #Revolucija u glavi!

bitlsi1-1 Oduvek sam smatrao da o čuvenim 60-im godinama XX veka nije moguće pisati ako ih niste svojim prisustvom doživeli. Iako je moguće da naraštaji koji se nisu ni rodili u to vreme danas slušaju muziku tog perioda, uživaju u kinematografiji, umetničkim delima pop- i op-arta, čini mi se da je autentični doživljaj tog vremena izvan njihovog domena. Najzad, i sam pripadam toj grupi: populaciji koja se rodila znatno posle 60-ih, ali koja nalazi izvesno uživanje u muzici i, generalno, umetnosti tog perioda.  Knjiga Ijana Makdonalda Revolucija u glavi – Pesme Bitlsa i šezdesete podeljena je, uopšteno govoreći, u dva dela nejednake dužine. U prvom delu (koji je u stv

ceo tekst